Nakon političkih previranja u Berlinu, povratka Donalda Trumpa u Belu kuću, i alarma u Briselu, pitanje je kako će se ovi događaji odraziti na stav prema Srbiji. Raspad nemačke vladajuće koalicije usled smene ministra finansija i mogućnost formiranja nove vlade demohrišćanskog bloka Fridriha Merca i Markusa Zedera stavlja Srbiju u neizvesnost.

Srećko Đukić, bivši diplomata, ističe da Nemačka, kao velika država, ne menja svoju spoljnu politiku, već je prilagođava okolnostima. Predviđa se da bi nova vlada u Nemačkoj mogla biti tvrđa u svojoj politici nego prethodna koalicija.

Donald Trumpov povratak u Belu kuću izazvao je zabrinutost u evropskim prestonicama, uključujući i Beograd. Očekuje se da nova administracija bude angažovana u dijalogu Beograda i Prištine, s obzirom na prethodnu angažovanost Trampa u tom procesu.

Evropa je izrazila spremnost na proširenje, što je postalo jasnije na samitu Evropske političke zajednice. To znači da je pitanje integracija Zapadnog Balkana važno za bezbednost Unije, ali i da Evropa mora smanjiti zavisnost od uvoza energenata i ojačati bezbednost.

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku ističe da postoji politička volja da se proces proširenja ubrza, što pokazuje Plan rasta za brži ekonomski rast zemalja regiona. Međutim, Zoran Milivojević, diplomata, smatra da su stari kriterijumi za proširenje EU skrajnuti zbog geopolitičkih interesa. On smatra da su Briselu važniji Ukrajina i Moldavija od Zapadnog Balkana, te da Srbija možda neće ući u EU ni do 2030. godine zbog pitanja Kosova.