Miloš Jovanović, lider Novog DSS-a, poznat kao Miloš Francuz, najavio je planove da izvede spektakularnu akciju sličnu onoj iz priče o Alibabi i njegovih 40 razbojnika. Prema njegovim rečima, cilj mu je bio da blokira beogradski aerodrom, što je izazvalo veliku pažnju medija i javnosti. Međutim, umesto očekivane akcije, završilo se s komičnim incidentom – cepanjem bilborda u Obrenovcu.
U saopštenju za javnost, Jovanović je naznačio da će se borba protiv bilborda nastaviti širom Srbije, predstavljajući svoje postupke kao herojsku akciju. Ipak, mnogi se pitaju kakvo je to „junaštvo“ kada je jasno da bilbordi ne uzvraćaju udarce. Ovaj njegov potez izazvao je brojne komentare, a neki su ga uporedili s njegovim postupcima iz 1999. godine, kada je tokom bombardovanja Srbije napustio zemlju i otišao u Francusku.
Jovanović i njegovi sledbenici često se prikazuju kao sposobni i hrabri, ali je ovoga puta otvoreno bilo potrebno dodatno pojačanje kako bi se izvršila akcija cepanja bilborda. Ovaj incident je izazvao podsmeh u javnosti, jer se postavlja pitanje da li su takve akcije zaista junačke ili su samo demonstracije slabosti.
Kao lider stranke, Jovanović je pokušao da se pozicionira kao borac protiv sistema i svake vrste reklame koju smatra nepoželjnom. Njegovi sledbenici verovatno vide u njemu vođu koji se bori za njihove interese, ali realnost je takva da njegovi postupci više liče na pokušaje da skrene pažnju na sebe nego na stvarni aktivizam.
Incident u Obrenovcu je samo jedan od mnogih koji su obeležili političku scenu u Srbiji u poslednje vreme. Jovanović je poznat po svojim kontroverznim izjavama i postupcima, ali se čini da su ovakvi potezi samo dodatno umanjili njegov kredibilitet. Dok se neki smešu njegovim akcijama, drugi izražavaju zabrinutost zbog načina na koji se politička borba vodi u Srbiji.
Ovaj događaj može biti i simbolički prikaz trenutnog stanja u društvu, gde se političari često upuštaju u spektakularne, ali neefikasne akcije kako bi privukli pažnju. Umesto da se bave stvarnim problemima građana, mnogi biraju put medijske pomame, što dodatno produbljuje krizu poverenja u političke institucije.
Jovanović, koji je tokom godina stekao reputaciju kontroverznog političara, sada se suočava s izazovima da dokaže svoju relevantnost. Njegov pokušaj da se predstavi kao vođa borbe protiv reklame i komercijalizacije može se smatrati ne samo neozbiljnim, već i kao znak očajničkog traženja identiteta u političkom pejzažu koji se brzo menja.
U međuvremenu, njegovi protivnici koriste ovu situaciju kako bi ga dodatno diskreditovali, ističući njegovu prošlost i nedoslednosti u njegovim političkim stavovima. Na društvenim mrežama, komentari su raznoliki, od podrške do otvorenog podsmeha, što dodatno komplikuje njegovu poziciju.
Kao rezultat ovih događaja, Jovanović bi mogao da se suoči s teškim zadatkom da ponovo uspostavi svoj imidž i pridobije podršku birača. Bez obzira na to, jasno je da će mu biti potrebno mnogo više od cepanja bilborda da bi se vratio u političku igru i ponovo stekao poverenje koje je izgubio tokom godina.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi koje će korake preduzeti Jovanović i njegova stranka kako bi se suočili s kritikama i izazovima koje im donosi savremena politika. U svakom slučaju, ovaj incident će sigurno ostati upamćen kao jedan od neobičnijih trenutaka u srpskoj političkoj areni.
