Protesti protiv potencijalnog iskopavanja litijuma postali su glavobolja za opoziciju u Srbiji, sa više gradova već uključenih u ovu problematiku. Opozicija se još uvek nije snašla u novonastalim okolnostima, a postoji nekoliko razloga za to, prema ocenama analitičara.

Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, ističe da postoji veliki rizik za opoziciju da se sve karte bace na borbu protiv litijuma, jer vlast ima više tema, dok opozicija trenutno fokusira svoju borbu samo na ovu temu. Pitanje odnosa prema litijumu takođe ima veze sa odnosom prema EU, budući da je litijum strateško pitanje EU, što može uticati na stav opozicije prema evroatlantskim integracijama.

Protesti protiv litijuma okupljaju ljude različitih ideologija i profila ličnosti, što može otežati jedinstvo u opoziciji. Ovi protesti, iako se pominje ujedinjenje, mogu dovesti do stvaranja nove priče o vođstvu u opoziciji.

Opozicija se još nije oporavila niti definisala strategiju nakon nedavnih izbora. Postoje organični protesti protiv litijuma koji podsećaju na ranije proteste poput „1 od 5 miliona“ i „Srbija protiv nasilja“. Opozicija je deo organizacije tih protesta, ali nije u prvom planu, što može dovesti do potrebe političke artikulacije tih protesta kako bi se uključile institucije.

Postoje spekulacije da će političke stranke preuzeti proteste ili da će se formirati novi ekološki pokreti koji mogu kandidovati na izborima. Stranka slobode i pravde (SSP) i Demokratska stranka (DS) ostali su usamljeni u pozivima za vanredne parlamentarne izbore, dok je SSP bio zagovornik bojkota izbora prethodno. Borba za vođstvo u opoziciji može biti značajnija od ujedinjenja.

Profesor Zoran Stojiljković ističe da ekologija postaje tržišno isplativa u politici, jer može privući određen broj birača. Ipak, postoji rizik od fragmentacije opozicije zbog sujete i egoizma unutar nje. Zbog toga, opozicija bi trebalo da se ujedini oko pitanja demokratizacije, borbe protiv korupcije i socijalne pravde.

U zaključku, protesti protiv litijuma su postali značajna tema u Srbiji, ali i izazov za opoziciju koja se još uvek bori da definiše svoju strategiju i vođstvo u novim okolnostima.