Stokholmski sindrom, Lima sindrom i Londonski sindrom su samo neki od psiholoških poremećaja koji su nazvani po gradovima širom sveta. Jerusalimski sindrom je prvi put zabeležen tridesetih godina prošlog veka i karakteriše ga zabluda da je subjekat važna biblijska figura, dok Pariski sindrom pogađa japanske turiste i manifestuje se simptomima anksioznosti, zabluda i halucinacija.

Firentinski sindrom je akutna reakcija na kulturno bogatstvo Firence, dok Venecijanski sindrom opisuje ponašanje ljudi koji putuju u Veneciju s namerom da se ubiju. Stokholmski sindrom je najpoznatiji i karakteriše se emocionalnom privrženošću taoca prema otmičarima, dok je Limski sindrom suprotnost Stokholmskom, gde otmičari razvijaju pozitivne veze sa taocima.

Londonski sindrom je opisan kao situacija u kojoj taoci izazivaju sopstvenu smrt od ruke otmičara, dok Amsterdamski sindrom opisuje ponašanje muškaraca koji dele intimne slike svojih partnera bez njihovog pristanka. Bruklinski sindrom je oblik starosne diskriminacije, dok Detroitski sindrom karakteriše zamenjivanje starijih radnika onima koji su mlađi i obdareniji novim veštinama.

Ovi sindromi su fascinantni primeri psiholoških poremećaja koji su dobili nazive po gradovima u kojima su prvi put primećeni. Važno je razumeti ove fenomene kako bismo mogli da ih prepoznamo i pružimo odgovarajuću negu i podršku osobama koje ih doživljavaju.