Ruski premijer Mihail Mišustin nedavno je usvojio spisak zemalja koje ruska vlada smatra da propagiraju vrednosti koje su suprotne tradicionalnim duhovnim i moralnim vrednostima ruske kulture. Na tom spisku se nalazi 47 zemalja, uključujući članice Evropske unije i NATO-a, osim nekoliko zemalja poput Slovačke, Mađarske i Turske.
Sve zemlje na spisku su optužene za promociju neoliberalnih vrednosti koje nisu u skladu sa ruskim tradicijama. Među njima su Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Ukrajina, Australija, Austrija, Belgija, Grčka, Italija, Kipar, Kanada, Poljska, Francuska, Island, Lihtenštajn, Japan, Norveška, San Marino, Singapur, Severna Makedonija, Crna Gora, Južna Koreja, Mikronezija, Monako, Novi Zeland, Španija, Švajcarska i Tajvan.
Odluka o kreiranju ovog spiska proizlazi iz prethodnog predsednikovog naređenja Ministarstvu spoljnih poslova da identifikuje države koje podržavaju ideologiju koja nije u saglasnosti sa ruskim vrednostima. Ova naredba stupa na snagu danom objavljivanja na zvaničnom sajtu pravnih informacija.
Ruska vlada je jasno stavila do znanja da neće tolerisati propagiranje vrednosti koje smatraju destruktivnim i suprotnim njihovoj tradiciji. Ova lista zemalja predstavlja jasan signal Moskve prema međunarodnoj zajednici da će se suprotstaviti politikama koje ne poštuju njihove duhovne i moralne vrednosti.
Ova odluka može imati široke posledice na odnose Rusije sa zemljama na spisku, a moguće je da će doći do novih tenzija i konflikata u međunarodnim odnosima. S obzirom na to da su mnoge od ovih zemalja ključni igrači na svetskoj političkoj sceni, ova odluka može uticati na geostrateške odnose i međunarodnu bezbednost.
Sa Olimpijadom u Tokiju, situacija može postati još složenija, s obzirom na to da su neke od zemalja sa spiska učesnice ovog sportskog događaja. To može uticati na sportske odnose i saradnju između ruskih sportista i sportista iz zemalja koje podržavaju destruktivne vrednosti prema ruskoj kulturi.
U međuvremenu, reakcije sa zapada su bile podeljene, a neke zemlje su izrazile ogorčenje zbog ovakvog poteza Rusije. Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Ukrajina su se oglasile rečima osude prema ruskom spisku, nazivajući ga neprimerenim i neprijateljskim gestom.
Očekuje se da će međunarodna zajednica pažljivo pratiti razvoj situacije između Rusije i zemalja sa spiska, kako bi se videlo kako će se odnosi dalje razvijati. Ponašanje ovih zemalja prema Rusiji može biti ključno za buduće međunarodne odnose i saradnju u različitim oblastima.
U zaključku, odluka ruske vlade da napravi spisak zemalja sa destruktivnim vrednostima koje su suprotne ruskoj tradiciji predstavlja jasan signal Moskve prema međunarodnoj zajednici. Ova odluka može imati široke posledice na međunarodne odnose i bezbednost iisraziti će se kroz različite oblasti, uključujući politiku, ekonomiju, kulturu i sport. Sve oči će biti uprte ka zemljama sa spiska i njihovoj reakciji na ovaj potez Rusije, dok će međunarodna zajednica pažljivo pratiti dalji razvoj situacije.
