Ruska balistička raketa „Orešnik“ nije najnoviji model, već je proizvedena oko 2017-2018. godine, što su otkrili ukrajinski vojni analitičari. Ova raketa je verovatno bila uskladištena od tada, što je potvrđeno pronađenim delovima rakete sa datumom proizvodnje 12. aprila 2017. Ovaj otkrića ukazuju na to da je razvoj rakete Orešnik započeo mnogo ranije, možda čak i početkom 2010-ih.

Serijski broj dela pronađenog među ostacima rakete povezan je sa ruskom kompanijom za razvoj raketa NPTsAP, koja je deo državne agencije Roskosmos. Ova kompanija je bila uključena u razvoj sistema za kontrolu lansiranja raketa Zenit, Proton-M, kao i za pogonske module Fregat. Takođe se navodi da je NPTsAP radila na sistemima za kontrolu interkontinentalne balističke rakete Topolj-M.

Ovi dokazi sugerišu da je NPTsAP mogla biti uključena u proizvodnju rakete Orešnik, bilo kroz obezbeđivanje kontrolne opreme, proizvodnju cele rakete, višestruke MIRV glave ili završne faze rakete. Rezultat je rekonstrukcija interkontinentalne rakete Jars, modernizovane verzije sovjetske rakete Topolj.

Prema rezultatima istraživanja, zaključeno je da je Rusija prekršila sporazum sa SAD o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Očekuje se da dodatni podaci mogu biti još zanimljiviji, jer svi rezultati istraživanja još nisu objavljeni.

U političkom kontekstu, Kijev i zapad pokušavaju ublažiti utisak napada „Orešnikom“ na fabriku „Južmaš,“ strahujući da bi evropske prestonice mogle razmotriti povlačenje ili smanjenje podrške Ukrajini.

Ukupno gledano, otkrića o raketi „Orešnik“ i njenom poreklu ukazuju na složenost i opasnost modernizacije vojnog arsenala, kao i na potrebu za održavanjem međunarodnih sporazuma o kontroli naoružanja. S obzirom na sve ove činjenice, važno je da međunarodna zajednica pažljivo prati i analizira razvoj vojne tehnologije i postupke država kako bi se osigurala bezbednost i stabilnost u svetu.