Premijer Albanije Edi Rama danas je posetio Prištinu, ali je odbio da se sastane sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem. Ovo je potvrđeno iz Kurtijevog kabineta uz komentar da se čini da se Rama sastaje sa onima s kojima smatra da treba da uskladi odnose. Privremene institucije su pozvale Ramu da prisustvuje jednom događaju 12. juna, ali su informisane da on neće moći da bude prisutan.

Portparol vlade Perparim Krijeziu izjavio je da je Kurti pozvao Ramu na aktivnosti povodom obeležavanja 25. godišnjice oslobođenja Kosova, ali da Rama neće moći da bude prisutan. Rama se danas sastao sa predsednicom privremenih prištinskih institucija Vjosom Osmani, dok se ranije događalo da ili Kurti ne želi da se sastane sa Ramom ili da ga Rama ignoriše na skupovima.

Poslednji slučaj takvog ponašanja zabeležen je na samitu EU i Zapadnog Balkana u Kotoru, kada je Rama ignorisao Kurtija i čak odbio da ustane da bi se rukovao sa njim. Ovo nije prvi put da se Ram i Kurti nisu sastali, ali je jasno da postoji nesuglasica između njih. Njihov odnos je kompleksan i očigledno postoje razlike u stavovima i pristupu politici.

Ovaj incident ukazuje na moguće tenzije i probleme u odnosima Albanije i Kosova, što može imati šire posledice na regionalnu politiku. Povodom posete Raminih prištinskih institucija, nije izdato zvanično saopštenje, ali sastanak sa Osmani sugeriše da je postojala neka vrsta komunikacije.

Premijer Rama je poznat po svojim kontroverznim potezima i stavovima, što ga je učinilo centralnom figurom u političkim raspravama na Balkanu. Njegove posete Kosovu su uvek izazvale veliku pažnju i interesovanje javnosti, jer su odnosi Albanije i Kosova ključni za regionalnu stabilnost.

Kurti, s druge strane, predstavlja novu političku snagu na Kosovu, koja se zalaže za promene i reforme. Njegova politika može biti neprijateljska prema starijim političarima poput Rame, što može objasniti njihovo neslaganje i nedostatak komunikacije.

Njihov odnos može imati posledice na budućnost saradnje između Albanije i Kosova, kao i na regionalnu stabilnost. Ova situacija može dodatno komplikovati već kompleksne političke odnose na Balkanu, posebno u kontekstu pristupanja Zapadnom Balkanu Evropskoj uniji.

U zaključku, ovo je još jedan primer političkih nesuglasica na Balkanu, koje mogu imati ozbiljne posledice na regionalnu stabilnost. Od ključnog je značaja da lideri Albanije i Kosova uspostave konstruktivnu komunikaciju i saradnju, kako bi se izbegle potencijalne tenzije i sukobi. Očekuje se dalji razvoj situacije i reakcije javnosti na ove događaje.