U ovoj godini Srbija je ostvarila značajan privredni rast i bolje makroekonomske rezultate u poređenju sa većinom evropskih zemalja, navode stručnjaci iz Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN). U prvom tromesečju zabeležen je privredni rast od 4,7%, što predstavlja najveći rast od 2021. godine. Domaća tražnja, uključujući investicije, privatnu i državnu potrošnju, predstavlja glavni nosilac rasta, sa građevinarstvom, ITK sektorom, turizmom i transportom kao ključnim sektorima.

Stručnjaci ističu da je Srbija uspela da se probije na deseto mesto u Evropi po rastu BDP-a u poslednjih pet godina, ali da bi dostigla ekonomije poput Češke, Slovačke ili Poljske, potreban je stalni rast od oko 5%. Trenutno je Srbija na 55% razvijenosti proseka zemalja Srednje Evrope.

Plate su u prvih četiri meseca ove godine nominalno porasle za 15%, ali realno za oko 9% u odnosu na isti period prethodne godine. Međutim, unutar godine, zarade stagniraju. Stagnacija zarada može imati pozitivne efekte na inflaciju, s obzirom na prethodni trend rasta plata iznad produktivnosti.

U pogledu inflacije, i pored povoljnijih trendova u Evropi, Srbija i dalje beleži visoku inflaciju, sa stopom od 4,5% koja je veća u poređenju sa evrozonom i regionom Centralne i Istočne Evrope. Glavni faktori inflacije su rast cena usluga i troškova rada, dok se očekuje da bi do kraja godine inflacija mogla da se spusti na oko 3,5%.

Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu sa 6,5% na 6,25%, što će uticati na smanjenje kamata na dinarske kredite. Iz FREN-a se očekuje da će i NBS i Evropska centralna banka nastaviti sa smanjenjem referentnih kamatnih stopa do kraja godine, što bi moglo dodatno uticati na pad kamata na komercijalne kredite.

Uprkos izazovima, analitičari očekuju dalji rast ekonomije u Srbiji uz potrebu za jačanjem izvoza u dužem periodu. Stagnacija zarada i povoljniji inflatorni trendovi predstavljaju ključne tačke u makroekonomskim kretanjima u zemlji.