Nekretnine u Evropi postaju sve skuplje, a za zakup stana potrebno je i do 70 odsto više novca nego pre desetak godina. Popularne turističke destinacije optužuju turiste za ovaj trend, ali ekonomisti tvrde da je ključni uzrok politika Evropske centralne banke (ECB) koja je stvarala višak novca koji je završio u nekretninama.
Talas protesta zbog prekomernog turizma jednih – i borba drugih za turiste. To je jedna od aktuelnih podela u Evropi. I jedni i drugi se žale na troškove života, posebno na cene nekretnina – kako za rentiranje, tako i za kupovinu. Turisti iz Francuske tvrde da je u Danskoj skuplje nego u Parizu.
U Barseloni krive turiste za visoke cene nekretnina, dok gradonačelnik najavljuje mere kako bi se obuzdao rast troškova stanovanja. Slična situacija je i u Istanbulu, gde su cene stanova drastično porasle, delom zbog turista koji posećuju grad.
S druge strane, zemlje koje se bore za turiste, poput Maroka, organizatora Svetskog prvenstva u fudbalu 2030. godine, suočavaju se sa visokim cenama nekretnina i zakupa.
U Srbiji je situacija slična, sa visokim cenama nekretnina i zakupa, a stručnjaci ističu da je ključni uzrok ekspanzivna monetarna politika ECB koja je stvorila višak novca koji je završio na tržištu nekretnina. Procvat turizma posle pandemije i dolazak velikog broja Rusa u Srbiju nisu glavni uzroci velike potražnje za stanovima i rasta cena, već su samo pomogli tržištu nekretnina da lakše prođe kroz krizu.
Situacija sa visokim cenama nekretnina u Evropi i Srbiji zahteva ozbiljno razmatranje i preduzimanje mera kako bi se obezbedio pristupačan stanovanje za sve građane.
