RAT u Ukrajini traje već 934 dana, a situacija je i dalje teška i napeta. Ruska vojska je nedavno bacila vođenu vazdušnu bombu na Harkov, a gradonačelnik Igor Terehov potvrdio je ovaj napad. Takođe, ruske trupe su šest puta granatirale tri pogranične zajednice u Sumskoj oblasti, što je izazvalo strah i paniku među stanovništvom.
U Harkovskoj oblasti, ruske vojne snage su osigurale svoje položaje nakon borbi sa snagama Ukrajine. Vojni ekspert Andrej Maročko izjavio je da su ruski vojnici konsolidovali svoje pozicije u Kupjanskoj oblasti, gde su oterali ukrajinske snage do rezervoara Oskol. Ovo je bio važan korak u borbi za kontrolu nad teritorijom.
Ukrajinska mornarica je takođe zabeležila rekordan broj ruskih nosača raketa „kalibar“ u Crnom moru. Podaci ukazuju da je sedam nosača ovih raketa bilo prisutno u Crnom moru, što predstavlja ozbiljnu pretnju za Ukrajinu i njene saveznike.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je izjavio da su ruski osvajači lansirali više od 70 dronova širom zemlje, ali da su većina od njih oborena zahvaljujući hrabrosti i sposobnostima ukrajinskih snaga odbrane. Zelenski je takođe pohvalio vojnike armijske avijacije, pokretne vatrogasne grupe i PVO koji su štitili Ukrajince tokom noći.
U međuvremenu, britanski premijer Kir Starmer i američki predsednik Džo Bajden odložili su odluku o dozvoli Ukrajini da koristi rakete dugog dometa za napade na ruskoj teritoriji. Ovo pitanje izazvalo je ozbiljne tenzije između Rusije i NATO saveza, te će se dalji razvoj situacije pažljivo pratiti.
Iako međunarodna zajednica pruža podršku Ukrajini, borba i sukobi u zemlji ne jenjavaju. Ruske snage su tokom noći granatirale 15 pograničnih oblasti ukrajinske oblasti Sumi, gde su poginule dve osobe, a devet je ranjeno. Ukrajinski dronovi su takođe bili aktivni, ali su većina od njih oborena nad ruskim teritorijama.
Kanada je potvrdila svoju podršku Ukrajini u korišćenju oružja dugog dometa za zaštitu civilne infrastrukture od ruskih napada. Premijer Džastin Trudo je istakao važnost sprečavanja ruskih agresija i destabilizacije međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.
Ukoliko se situacija u Ukrajini ne smiri, nova pomoć od SAD stiže na adresu Kijeva. Administracija predsednika Džozefa Bajdena tražila je od Kongresa da odobri finansiranje od 5,8 milijardi dolara za pomoć Ukrajini, kako bi se ojačale odbrambene sposobnosti zemlje. Pentagon je takođe izdvojio sredstva za pomoć, ali je neophodno da Kongres odobri produžetak finansiranja za narednu fiskalnu godinu.
S obzirom na ovako složenu situaciju, važno je pratiti dalji razvoj događaja u Ukrajini i reagovati adekvatno kako bi se sprečila eskalacija nasilja i sačuvali životi nevinih civila. Nada u mir i stabilnost na ovom području ostaje ključna za budućnost regiona i međunarodne zajednice.