Manastir Tronoša, smešten u blizini Valjeva, ima dugu istoriju koja se proteže kroz 700 godina. Hram posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice je tokom svoje istorije delio sudbinu sa svojim narodom. Meštani jadarskih sela održavaju viševekovni običaj prinošenja ratarskih sveća na Veliki četvrtak.

Ove godine, desetak sela je donelo dve sveće teške po 50 kilograma do crkve Vavedenja Presvete Bogorodice. Sveće su postavljene uz oltar gde će biti paljene svake nedelje i tokom praznika. Desnu sveću je priložio Tršić i Korenita, dok je levu priložila Zajača, Paskovac, Gornja Borina i ostali meštani.

Manastir Tronoša je zadužbina kralja Dragutina, koji je podigao manastir 1317. godine. Prema predanju, braća Jugovići su boravila u Tronoši 1388. godine i podigla česmu u neposrednoj blizini manastira.

Simbolično prinošenje sveća predstavlja zahvalu Bogu za naklonost prema ratarima i njihovom radu. Arhimandrit Nikolaj objasnio je da svetlost sveće simbolizuje našu dušu i život kao svetlost koja treba da zrači svud gde god da idemo.

Ratarske sveće datiraju iz perioda turske vladavine, a od 2012. godine su deo Nacionalnog registra nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Ovaj običaj neguje se kao sećanje na prošlost i zahvalnost za obilje plodova zemlje.

Meštani jadarskih sela tradicionalno čuvaju običaje i suštinske vrednosti svoje kulture. Sačuvanje ovakvih tradicija doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa i identiteta zajednice. Manastir Tronoša i dalje ostaje simbol verovanja i zajedništva za sve koji ga posećuju.

U današnjem svetu koji prolazi kroz brze promene, važno je sačuvati veze sa prošlošću i tradicijama koje su oblikovale našu kulturu i identitet. Manastir Tronoša, sa svojom bogatom istorijom i običajima, predstavlja važan deo nasleđa srpskog naroda.

Ovaj manastir i dalje privlači posetioce koji traže duhovni mir i inspiraciju. Njegova arhitektura, umetnost i duhovna atmosfera ostavljaju snažan utisak na svakoga ko ga poseti.

Tronoša nas podseća na važnost tradicije, vere i zajedništva. Kroz vekove, ovaj manastir je bio utočište i mesto molitve za mnoge vernike. Njegova istorija i običaji su deo bogatog kulturnog nasleđa Srbije.

Posetiti Manastir Tronošu znači osetiti duh prošlih vekova i povezati se sa verom svojih predaka. Ovaj sveti prostor čuva sećanje na prošlost i inspiriše nas da negujemo tradiciju i duhovnost.

U današnjem svetu koji se suočava sa raznim izazovima, važno je pronaći mir i inspiraciju u duhovnosti i tradiciji. Manastir Tronoša pruža upravo to – mesto girenja duhovnosti i povezivanja sa bogatom istorijom srpskog naroda.

Tradicionalno prinošenje ratarskih sveća na Veliki četvrtak u Manastiru Tronoša simbol je zahvalnosti za plodove zemlje i Božju naklonost prema ratarima. Ovaj običaj neguje se kao deo kulturnog nasleđa Srbije i podseća nas na važnost zahvalnosti i vere u Božju providnost.