Italija je nedavno poklonila Albaniji ratni brod kako bi pomogla ovoj zemlji da ojača svoju vojsku, poveća obalske patrole i intenzivira učešće u NATO misijama. Brod, nazvan Libra P 402, pripada klasi „Cassiopea“ i izgrađen je u Italiji kasnih 1980-ih. Ovaj patrolni brod je pristao u zapadnoj luci Drač, a zvanična predaja broda Albaniji obavljena je tokom ceremonije kojoj su prisustvovali italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto i premijer Albanije Edi Rama, zajedno sa ministrima odbrane obe zemlje.
Na brodu je oslikana velika albanska zastava, a njegov broj je promenjen u P 133, što simbolizuje novi početak za albansku mornaricu. Italijanski ministar Krozeto naglasio je da je ovo konkretna demonstracija prijateljstva između Italije i Albanije, kao i želja da se sarađuje na vojnom i ekonomskom planu. Takođe je pozvao članice NATO-a na bližu saradnju, što ukazuje na značaj ovog poklona u kontekstu regionalne bezbednosti.
Brod Libra P 133 je dugačak 80 metara i može postići brzinu do 20 čvorova (37 km/h), sa dometom od 3.200 nautičkih milja (oko 5.900 kilometara). Njegova glavna svrha je pomorska odbrana i nadzor, a brod ima posadu od 60 članova. Takođe, sadrži heliodrom i garažu, što ga čini vrlo funkcionalnim za različite vrste misija. Kontraadmiral Adnan Agastra, šef albanske mornarice, najavio je da će brod služiti ne samo u bezbednosnim i mirovnim misijama u Albaniji, već i u Sredozemnom moru, kao deo NATO operacija.
Albanija je postala članica NATO-a 2009. godine, a Italija je bila jedna od najvažnijih podržavalaca albanskih napora da modernizuje svoju vojsku u skladu sa NATO standardima. Renovirani aerodrom u centralnom gradu Kučove je prošle godine pretvoren u tehničku vazdušnu bazu NATO-a, što dodatno pokazuje posvećenost Albanije kolektivnoj odbrani i saradnji sa zapadnim partnerima.
Pre pridruživanja NATO-u, Albanija je imala turbulentnu istoriju. Nakon Drugog svetskog rata, bila je povezana sa Sovjetskim Savezom sve do 1961. godine. Iako je zvanično napustila Varšavski pakt 1968. godine, nakon invazije na Čehoslovačku, Tirana se okrenula Kini, sa kojom je održavala bliske odnose sve do 1978. godine. Bivši komunistički režim u Albaniji pao je nakon studentskih protesta u decembru 1990. godine, a prvi pluralistički izbori održani su u martu 1991. godine, čime je započela era demokratizacije.
Ovaj poklon Italije predstavlja ne samo vojnu pomoć, već i simboličku podršku Albaniji u njenim nastojanjima da ojača sopstvenu bezbednost i doprinese regionalnoj stabilnosti. U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija u Evropi, posebno u vezi sa ruskom agresijom, ovakvi potezi postaju još važniji. Mnogi analitičari smatraju da je NATO u poslednjih nekoliko godina postao ključni faktor u očuvanju mira u regionu, a jačanje vojnih kapaciteta Albanije može doprineti opštem napretku u ovom smislu.
Pored vojne saradnje, Italija i Albanija takođe rade na jačanju ekonomskih veza. Ekonomija Albanije se postepeno oporavlja, a strane investicije, posebno iz Italije, igraju važnu ulogu u ovom procesu. Oba naroda dele bogatu istoriju i kulturu, a saradnja na različitim poljima može dodatno zbližiti dve zemlje.
U zaključku, poklon ratnog broda Italije Albaniji predstavlja značajan korak u jačanju bilateralnih odnosa, kao i u unapređenju bezbednosti u regionu. Ova saradnja može doneti koristi ne samo Albaniji, već i celom Balkanu, omogućavajući stabilnost i mir u vremenu kada je to najpotrebnije.
