Početkom jula 1969. godine, mladi novinar sindikalnog lista Rad imao je priliku da intervjuiše poznatog pesnika Skendera Kulenovića. Kulenović je bio veoma komunikativan i rado se odazivao na različite pozive za gostovanja i intervjue. Sastanak za intervju dogovoren je u Mostaru, gde je pesnik često boravio i inspiraciju pronalazio za svoje pesme. Kulenović je bio fasciniran Mostarom i njegovom kulturom, a posebno mu je prijao mir i spokoj koji je osećao tokom boravka u ovom gradu. Takođe je rado odlazio na ribolov na reci Neretvi u društvu prijatelja i kolega.

U jednoj prilici, novinar je imao priliku da provede dan sa Kulenovićem i njegovim prijateljima na ribarenju podno Počitelja, pored reke Neretve. Tokom ovog druženja, razgovaralo se uz vino i pričalo o putovanjima i avanturama. Kulenovićev prijatelj, karikaturista Zuko Džumhur, je između ostalog govorio o putovanjima i prijateljstvu sa nobelovcem Ivom Andrićem. Društvo je uživalo u prirodi i druženju, sve do trenutka kada je kiša prekinula njihovu zabavu i naterala ih da se vrate u grad.

Nakon ovog neformalnog druženja, novinar je imao priliku da obavi intervju sa Kulenovićem u njegovom stanu u Beogradu. Kulenović je bio veoma ljubazan i susretljiv, te je novinaru pružio uvid u svoj život i književno stvaralaštvo. Pesnik je s ponosom govorio o svom opusu i inspiraciji koju je crpeo iz svakodnevnog života i putovanja.

U znak sećanja na pesnika Skendera Kulenovića, Srpska akademija nauka i umetnosti je objavila bogatu Spomenicu posvećenu njegovom stvaralaštvu i doprinosu književnosti. Kulenović je svojim delima ostavio značajan trag na srpskom književnom jeziku i bio je cenjen kao pesnik snažnog jezičkog smisla i osećanja. Njegova duboko narodska i istovremeno lična poezija i danas inspiriše mnoge ljubitelje književnosti.