Nemački predstavnik u Prištini, Jorn Rode, već duže vreme se ponaša kao lobista za Albance ili kao ministar u vladi Aljbina Kurtija, umesto da predstavlja stavove Evropske unije, rekao je Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije. On je naglasio da bi predstavnik EU trebalo da pristupa dijalogu Beograda i Prištine na izbalansiran način, posebno kada je u pitanju poštovanje dogovorenih sporazuma.
Petković je istakao da je čudno što Rode nikada nije ukazao na to da Kurti i Priština krše Briselski sporazum odbijajući da formiraju Zajednicu srpskih opština, i da se umesto toga fokusira na kritikovanje Beograda zbog njegovih stavova o priznanju nezavisnosti Kosova od strane Kenije. On je postavio pitanje da li za Rodea međunarodno pravo i Rezolucija 1244 ne postoje.
Izjava Rodea o kenijskom priznanju nezavisnosti Kosova izazvala je oštre reakcije u Beogradu. Petković je naglasio da je reakcija Srbije na priznanje nelegalne secesije Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. U tom kontekstu, on je upitao da li je Rode možda lobirao za Keniju jer se oseća uvređen zbog reakcije Beograda.
Ova situacija ponovo ističe tenzije između Srbije i privremenih institucija u Prištini, kao i složenu ulogu međunarodne zajednice u ovom procesu. U poslednje vreme, Srbija je nastavila da se protivi bilo kakvom priznanju nezavisnosti Kosova, dok su privremene institucije u Prištini, uz podršku određenih zapadnih zemalja, nastojale da obezbede međunarodno priznanje.
Rodeova uloga kao posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine postavlja pitanje o neutralnosti i objektivnosti međunarodnih predstavnika. Srbija insistira na formiranju Zajednice srpskih opština kao ključnim elementom Briselskog sporazuma, dok se čini da Priština izbegava ovu obavezu.
Ova situacija dodatno komplikuje već napete odnose između Srbije i Kosova, koji su obeleženi stalnim sukobima i nesuglasjima. Takođe, postoji zabrinutost da bi ovakvi postupci međunarodnih predstavnika mogli dodatno pogoršati situaciju i otežati postizanje trajnog rešenja.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je međunarodna zajednica često kritikovana zbog nedostatka doslednosti u pristupu pitanju Kosova. Dok se Srbija suočava sa pritiscima da prizna nezavisnost Kosova, mnogi analitičari smatraju da bi trebalo da se fokusira na dijalog i izgradnju poverenja između dva naroda.
Petković je takođe ukazao na to da bi međunarodni predstavnici, uključujući Roda, trebalo da prepoznaju važnost svih strana u ovom procesu i da se uzdrže od jednostranih izjava koje mogu dodatno pogoršati već napetu situaciju. U njegovim rečima, neophodno je da se poštuju dogovori i da se izbegava bilo kakvo ponašanje koje može izgledati kao favoritizam prema jednoj strani.
Na kraju, jasno je da je situacija na Kosovu i Metohiji veoma složena i da zahteva pažljiv pristup i dijalog. Uloga međunarodnih predstavnika je ključna, ali njihov pristup mora biti izbalansiran i pravedan kako bi se obezbedila stabilnost i mir u ovom regionu. Srbija ostaje posvećena dijalogu, ali očekuje da i drugi akteri poštuju dogovorene sporazume i međunarodne norme.
