Portparolka Bele kuće, Kerolajn Levit, najavila je da će Sjedinjene Američke Države sutra uvesti carine od 104 odsto na robu iz Kine. Ova odluka dolazi u trenutku povećanih tenzija između dve najveće svetske ekonomije, koje se bore sa trgovinskim nesuglasicama koje traju već nekoliko godina.
Levit je na konferenciji za novinare izjavila da carina stupa na snagu večeras tačno u ponoć, što znači da će se primeniti od sutra. Ovaj potez je deo šire strategije administracije predsednika Donalda Trampa da izvrši pritisak na Kinu kako bi postigla trgovinski dogovor koji bi bio povoljniji za američke interese.
Predsednik Tramp je izrazio uverenje da Kina mora da postigne dogovor u vezi sa dodatnim carinama, što ukazuje na to da američka vlada planira da nastavi sa ovim merama dok ne dođe do željenog sporazuma. Ova odluka je izazvala zabrinutost kod mnogih analitičara koji se plaše da bi ovakve visoke carine mogle dodatno pogoršati odnose između SAD-a i Kine, kao i da bi mogle imati negativan uticaj na globalnu ekonomiju.
Trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine započeo je 2018. godine kada je Trampova administracija uvela carine na kineske proizvode u vrednosti od nekoliko stotina milijardi dolara, optužujući Kinu za nepoštene trgovinske prakse i krađu intelektualne svojine. Kina je uzvratila svojim carinama na američke proizvode, što je dodatno produbilo sukob.
Ovaj najnoviji potez Bele kuće dolazi u trenutku kada se očekuje da će se trgovinski pregovori između dve zemlje nastaviti. Iako su neki analitičari skeptični u vezi sa mogućnošću postizanja dogovora, Trampova administracija smatra da su visoke carine ključni alat za postizanje boljih uslova za američke proizvođače i radnike.
Takođe, Tramp je istakao da su carine neophodne kako bi se zaštitili interesi američkih kompanija koje se suočavaju sa nefer konkurencijom iz Kine. Očekuje se da će visoke carine uticati na cene proizvoda u SAD-u, što bi moglo dovesti do inflacije i dodatnog opterećenja za potrošače.
U međuvremenu, neki analitičari upozoravaju da bi ovakva politika mogla imati dugoročne posledice po američku ekonomiju, uključujući gubitak radnih mesta u industrijama koje zavise od uvoza kineske robe. Takođe, povećane cene zbog carina mogu smanjiti potrošnju domaćinstava, što bi dodatno usporilo ekonomski rast.
Kina je do sada pokazala otpornost na pritisak SAD-a i nastavila je da traži alternativne tržišne mogućnosti kako bi ublažila posledice trgovinskog rata. U poslednje vreme, kineski lideri su se fokusirali na jačanje unutrašnje potražnje i diversifikaciju trgovinskih partnera, čime pokušavaju da smanje zavisnost od američkog tržišta.
Kako se situacija razvija, međunarodna zajednica pomno prati događaje, s obzirom na to da trgovinski odnosi između SAD-a i Kine imaju značajan uticaj na globalnu ekonomiju. Mnogi se pitaju šta bi moglo uslediti nakon uvođenja ovih visokih carina i da li će to promeniti dinamiku trgovinskih pregovora.
U zaključku, uvođenje carina od 104 odsto na robu iz Kine predstavlja značajan korak u trgovinskom ratu između SAD-a i Kine. Ova odluka može imati široke posledice, kako za američku ekonomiju, tako i za globalna tržišta. Očekuje se da će trgovinski pregovori između dve zemlje nastaviti, ali ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati u narednim mesecima.
