Šaip Kamberi, jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije, nedavno je objavio na društvenim mrežama da neće učestvovati u konsultacijama za formiranje nove vlade. U pismu, koje je uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Kamberi je istakao da je ovo prvi put otkako je u parlamentu da se ne planira njegov angažman u ovim konsultacijama. Ova odluka dolazi u kontekstu njegove izborne liste „Nastavlja se politička bitka Albanaca – Šaip Kamberi“, koja se u trenutnom sastavu Skupštine Srbije sastoji od jednog poslanika.
Kamberi je u svom pismu istakao da ne vidi političku volju u Srbiji za suštinskim poboljšanjem položaja Albanaca, naglašavajući da se Albanci ne tretiraju kao ravnopravni građani. Ova izjava oslikava dugogodišnje tenzije između albanske zajednice u Srbiji i centralne vlasti, koje su često obeležene osećajem marginalizacije i nedostakom adekvatne političke reprezentacije.
Predsednik Vučić je ranije najavio da će konsultacije za formiranje nove vlade početi u sredu i trajati do petka. On je takođe napomenuo da se pet ili šest izbornih lista prijavilo za učešće u tim konsultacijama. Ove informacije ukazuju na to da se politička scena u Srbiji priprema za nove promene, ali Kamberijeva odluka da ne učestvuje može značiti da će albanska zajednica ostati izvan ključnih političkih odluka.
Ova situacija dolazi u vreme kada su odnosi između različitih etničkih zajednica u Srbiji posebno važni. Albanci, kao manjinska zajednica, često se suočavaju sa izazovima u ostvarivanju svojih prava i interesa, što dodatno otežava političku stabilnost u regionu. Kamberi je u svom obraćanju takođe ukazao na to da nije zadovoljan trenutnim stanjem i da je uveren da je potrebno više od simboličnih gestova kako bi se poboljšao položaj Albanaca.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija se suočila sa brojnim izazovima u vezi sa etničkim odnosima. Konflikti iz prošlosti, kao i političke i ekonomske tenzije, doprinose osećaju nesigurnosti među manjinama. Albanci, koji žive pretežno u Preševskoj dolini, često se osećaju isključenima iz glavnih tokova političkog odlučivanja, što dodatno otežava njihove mogućnosti za napredovanje.
Odluka Šaipa Kamberija da ne učestvuje u konsultacijama za novu vladu može se posmatrati kao signal nezadovoljstva trenutnom političkom situacijom. Njegov potez može inspirisati druge predstavnike manjinskih zajednica da se također izjasne o svojim pravima i zahtevima. U tom kontekstu, važno je napomenuti da se političke stranke često bore za podršku manjinskih zajednica, ali bez konkretnih mera i akcija, ta podrška može ostati samo na nivou retorike.
U ovom trenutku, kada se pripremaju konsultacije za formiranje nove vlade, važno je da svi akteri, uključujući i manjinske predstavnike, budu uključeni u proces donošenja odluka koje utiču na njihove živote. Svi predlozi i ideje moraju biti uzeti u obzir kako bi se obezbedila inkluzivnost i ravnopravnost u političkom sistemu.
Zaključno, odluka Šaipa Kamberija o neparticipaciji u konsultacijama za formiranje nove vlade ukazuje na dublje probleme u odnosima između albanske zajednice i srpske vlasti. Ova situacija može predstavljati priliku za ozbiljno preispitivanje pristupa prema manjinama u Srbiji, kao i za osnaživanje dijaloga koji bi mogao dovesti do dugoročnog rešenja i poboljšanja položaja svih građana, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
