U okviru višegodišnje saradnje Matice srpske i Doma Jevrema Grujića u Beogradu, postavljena je izložba pod nazivom „Velikanke srpske kulture”, koja ima za cilj da prikaže doprinos značajnih žena u srpskoj kulturi i društvu. Posebna pažnja posvećena je portretu Marije Trandafil (1816 — 1883), koja je bila istaknuta dobrotvorka i mecena. Ova izložba predstavlja plod zajedničkog rada ove dve institucije i pruža uvid u život i dela Marije Trandafil, kao i drugih značajnih žena koje su ostavile dubok trag u kulturi Srbije.
Marija Trandafil rođena je u imućnoj porodici Popović u Novom Sadu. Njena sudbina se promenila kada se udala za Jovana Trandafila, bogatog trgovca grčkog porekla. Nakon smrti svojih roditelja, Marija je naslijedila značajno bogatstvo, koje je iskoristila za dobročinstvo. Kako nije imala dece, odlučila je da svoj život posveti pomaganju drugima, posebno onima koji su bili u potrebi.
Jedna od njenih najznačajnijih inicijativa bila je osnivanje fonda za školovanje siromašne i darovite dece. Ovaj fond je imao za cilj da pruži obrazovanje onima koji to nisu mogli priuštiti, čime je Marija značajno doprinela obrazovanju i razvoju mladih generacija u tadašnjoj Srbiji. Osim toga, njen humanitarni rad obuhvatao je i finansijsku podršku bolnicama u Novom Sadu, Somboru i Osijeku, što je ukazivalo na njenu brigu za zdravlje i dobrobit zajednice.
Marija Trandafil je takođe obnovila nekoliko važnih crkava u Novom Sadu, uključujući Nikolajevsku, Uspensku i jermensku crkvu. Tokom Prvog srpsko-turskog rata, predsedavala je Odborom za prikupljanje pomoći ranjenicima, pokazujući svoj aktivni angažman u društvenim pitanjima i humanitarnim nastojanjima. Osnivanje prvog novosadskog sirotišta, Zavoda za srpsku pravoslavnu siročad, predstavlja još jedan od njenih velikih doprinosa, s obzirom na to da je pružila utočište i brigu za najugroženije.
Na predavanju posvećenom Mariji Trandafil, koje je održano u okviru izložbe, dr Aleksandra Novakov, član Upravnog odbora Matice srpske, govorila je o životopisu ove velike dobrotvorke. Dr Jelena Veselinov, upravnik poslova Matice srpske, govorila je o njenim zadužbinama i ostavštini. Njihove reči su dodatno osvetlile značaj Marije Trandafil i njenog doprinosa srpskom društvu.
Uoči svoje smrti 1883. godine, Marija Trandafil je zaveštala celokupnu imovinu, uključujući nekoliko zdanja u centru Novog Sada, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Matici srpskoj. Ova njena odluka svedoči o njenoj trajnoj posvećenosti kulturi i obrazovanju, kao i o želji da njen uticaj i doprinos traju i nakon njenog odlaska.
Izložba „Velikanke srpske kulture” ima za cilj da inspiriše nove generacije da se uključe u humanitarni rad i doprinos društvu. Kroz prizmu života Marije Trandafil, posetioci mogu da vide koliko je važno ulagati u obrazovanje, kulturu i pomoć onima kojima je to najpotrebnije. Ovakvi događaji su od suštinske važnosti za očuvanje sećanja na značajne ličnosti koje su oblikovale našu kulturnu i društvenu scenu.
Upravo ovakve inicijative, koje se temelje na saradnji institucija kao što su Matica srpska i Dom Jevrema Grujića, doprinose jačanju svesti o važnosti dobrotvornog rada i kulturnog nasleđa. U vremenu kada se često zaboravlja na značaj humanitarnog delovanja, Marija Trandafil predstavlja svetlu tačku i inspiraciju za sve nas. Kroz njene dela i život, možemo učiti kako da budemo bolji ljudi i kako da pomognemo onima kojima je to najpotrebnije.
