Lider pokreta „Kreni-promeni“, Savo Manojlović, nedavno je izazvao pažnju javnosti svojim izjavama na društvenoj mreži X, gde je ukazao na mogućnost nasilne smene vlasti u Srbiji. U svojim porukama, Manojlović se poziva na „proročanstvo Jove Bakića“, profesora Filozofskog fakulteta, čije su kontroverzne izjave ranije izazvale različite reakcije u društvu.
Manojlović ističe da aktuelna vlast „beži i pliva“ pred pripadnicima opozicije, sugerišući da bi situacija mogla postati napetija ukoliko se nastavi trenutni trend ignorisanja zahteva građana, posebno mladih i studenata. Njegove reči su izazvale zabrinutost kod mnogih, koji smatraju da ovakvi pozivi mogu dovesti do daljih tenzija u društvu.
U drugoj objavi, Manojlović je naglasio da će „suditi ulica“ vlastima koje ne ispune studentske zahteve. Međutim, on je pojasnio da to ne predstavlja pretnju, već da se radi o „društvenoj zakonomernosti“. Ovakva formulacija može se tumačiti kao poziv na građanske proteste ili organizovane akcije protiv vlasti, ukoliko se ne postigne dogovor o zahtevima koji su u fokusu mladih.
Manojlovićev pokret „Kreni-promeni“ u prošlosti je bio predmet rasprava zbog finansijskih donacija koje je dobijao, uključujući one iz fondacije braće Rokfeler. Ove informacije su dostupne na zvaničnom sajtu fondacije, što je dodatno pojačalo sumnje u nezavisnost i motivaciju pokreta. Kritičari su ukazali na to da ovakve donacije mogu uticati na stavove i delovanje pokreta, a time i na legitimitet njihovih zahteva.
Ovo nije prvi put da se u srpskoj političkoj sceni govori o „sudu ulice“ ili mogućnosti nasilne smene vlasti. Slične tvrdnje su se pojavile i tokom prethodnih protesta, kada su građani izlazili na ulice zbog nezadovoljstva političkom situacijom, ekonomskim stanjem i korupcijom. Ipak, Manojlovićeve izjave dolaze u trenutku kada je politička klima u Srbiji veoma napeta, a opozicija se suočava s izazovima u organizaciji jedinstvenog fronta protiv vlasti.
U poslednje vreme, studenti su postali sve aktivniji u svojim zahtevima, organizujući proteste i okupljanja kako bi skrenuli pažnju na svoja prava i potrebe. Njihovi zahtevi obuhvataju bolje uslove studiranja, veće finansijske podrške i borbu protiv korupcije unutar obrazovnog sistema. Manojlović, kao lider pokreta koji se zalaže za promene, pokušava da kanališe ovo nezadovoljstvo u organizovane akcije, što može dodatno mobilisati mlade ljude da se aktivnije uključe u politički proces.
Iako su neki podržali Manojlovićeve poruke kao izraz legitimiteta studentskih zahteva, drugi su izrazili zabrinutost zbog mogućih posledica njegovih reči. Strah od nasilne smene vlasti i „suda ulice“ može dodatno polarizovati društvo i izazvati reakcije vlasti koje bi mogle dovesti do represivnijih mera prema protestima i okupljanjima.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se politička situacija u Srbiji stalno menja, a reakcije na Manojlovićeve izjave mogu biti različite. Dok neki smatraju da su njegovi pozivi na akciju potrebni i opravdani, drugi se plaše da bi takva retorika mogla dovesti do destabilizacije i potencijalnih sukoba na ulicama.
U svakom slučaju, Manojlovićev istup osvetljava trenutne tenzije u društvu i izaziva ozbiljnu diskusiju o stanju demokratije u Srbiji, ulozi opozicije, kao i o tome kako mladi ljudi mogu uticati na promene u društvu. Dok se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će se odvijati dalje akcije i reakcije na ove pozive.
