U vremenu kada smo sve obeležili šapatom ili vikom, prava stvarnost se skriva s druge strane straha i strepnje. Naša svakodnevica je postala prazna, ispunjena izborima koji se često čine beznačajnim. Život i smrt su tragični trenuci u večnosti, kada se satovi zaustave, ostavljajući za sobom samo svetu tišinu. U toj tišini, glasovi gube svoj sadržaj i smisao. Pravi pisac ostaje nevidljiv, dok njegov život i konačnost ostaju kao svedočanstvo njegovog postojanja.
Ne govorimo više o istinskoj tragediji, jer je ona izgubila svoj sakralni smisao. Umesto toga, svedočimo o ljudima koji su svojim postojanjem produžavali svetost života, kao senke koje ne osvetljavaju trivijalnosti svakodnevnice, već duboko umetničko stvaranje. Radivoj Šajtinac je bio jedan od takvih ljudi. Njegov ulazak u reči bio je poput povratka u rodnu kuću, gde se osećao kao kod kuće, ali je istovremeno bio i u potrazi za nečim većim. Njegova dela ostaju večna, poput jabuke zaboravljene na stolu, nestajući u svetlu ulaznih vrata.
Radivoj Šajtinac je bio jedinstven spoj kosmopolite i zavičajca. Dok je bio okrenut zapadnim vrednostima, njegova duša nikada nije napustila Banat. Ova dva aspekta ličnosti se obično isključuju, ali velike duše, poput Rade, uspevaju da ih spoje. Njegova tiha i ćudljiva priroda odražavala je banatsku ravnicu, melanholično sećanje na prošlost. Njegovi romani i pesničke misli su se smestili u tačku na horizontu gde se nebo susreće sa zemljom, donoseći duboka promišljanja o postojanju.
Kao što Dostojevski ima „Zločin i kaznu“, tako su i Radetova dela ispunjena složenim temama. Njegovo pisanje je osvetljavalo banatsku ravnicu, mestima gde su se nekada zatekli španski hodočasnici. Ta zaostavština nostalgije za domom oblikovala je njegovu umetnost, čineći njegovu „zavičajnost“ i „modernost“ jedinstvenim. Rade je uspeo da stvori književni Banat sa svojim prijateljima, Stankom i Uglješom, gde su njihova dela osvetljavala prostore kao zvezde na čistom nebu.
Oni su izgradili sliku prostora gde je večnost sažeta u trenutke, a beskonačnost prisutna u svakodnevnom životu. Njihova dela su bila poput dinamičnih scena iz filmova, spajajući drevnost i modernost. Rade je razumeo da je istinska genijalnost u poznavanju sebe, a ne u suvom znanju. Njegovo pisanje je bilo duboko i promišljeno, prožeto mudrošću i humorom.
Upoznali smo se pre skoro trideset godina, kada je izašla njegova knjiga „Hajka na Akteona“. Tokom godina, svaka njegova nova knjiga otvarala je vrata književnog kosmosa. Njegova zbirka „Psi versa“ iz 2005. godine bila je dokaz njegovog talenta. Njegova sposobnost da kombinuje različite književne strategije, dubinu promišljene mudrosti i humor, bila je retka pojava. Rade je imao hrabrost da kaže istinu, a njegova dela su ostavila neizbrisiv trag.
Radivoj Šajtinac je bio pisac čije su vrline postale deo nasleđa. Njegovo stvaralaštvo je podsećanje na vrednosti koje su često zaboravljene u savremenom svetu. Njegov doprinos književnosti i kulturi je neprocenjiv, a njegova dela će zauvek ostati svetionik za buduće generacije. U njegovim rečima osetimo težinu stvarnosti, ali i lepotu umetnosti, koja nam pomaže da se suočimo sa svetom oko nas. Rade je ostavio neizbrisiv pečat, a njegova dela će živeti i dalje, kao svetlost u tami.
