Srpsko selo Mošorin, smešteno na pola puta između Beograda i Novog Sada, postalo je poznato po činjenici da je teško pronaći kuću za prodaju u njemu. Međutim, ovo vojvođansko selo takođe je poznato po tome što mladi rado ostaju da rade i žive u njemu. Među stanovnicima sela koji se bave ratarstvom i stočarstvom, ističe se meštanin Živan Dražetin koji otkriva tajne ovog sela i način života njegovih stanovnika.

Mošorin broji oko 2.500 stanovnika, a prošle godine su upisana čak dva odeljenja prvaka u lokalnu osnovnu školu, što je prava retkost u većini srpskih sela gde se škole uglavnom zatvaraju. Meštani se ponose činjenicom da su uporni u razvoju svojih gazdinstava i ne dozvoljavaju nepovoljne otkupne cene da ih obeshrabre.

Jedna od prednosti Mošorina je njegova geografska pozicija, na pola puta između dva velika grada, sa brzim pristupom autoputu. Mladi ljudi ostaju u selu jer preferiraju da se bave svojim poslom na selu nego da rade u fabrikama za male plate.

Među stanovnicima koji uspevaju da opstanu na selu je i Živan, koji obrađuje površinu od oko 80 hektara, većinski u svojem vlasništvu. Iako je prošla godina bila teška zbog sušnih uslova, vredni ratari iz Mošorina ne gube nadu i istrajavaju u svom radu.

Živan objašnjava da u Mošorinu gotovo nemoguće naći kuću koja je na prodaju, jer su one u dobrom stanju uglavnom naseljene, dok su ruinirane kuće napuštene i niko za njih nije zainteresovan. Iako cena kuće u ovom selu može biti visoka, to ne obeshrabruje stanovnike da ostanu i rade u svom selu.

Uprkos izazovima sa kojima se suočavaju, žitelji Mošorina pokazuju istrajnost i upornost u održavanju tradicije ratarstva i stočarstva, kao i u odgoju sledeće generacije koja će nastaviti da čuva selo i njegove običaje. Ovaj mali vojvođanski biser ne samo da pruža sigurno okruženje za razvoj porodica, već i inspiraciju i nadu za opstanak tradicionalnog načina života u savremenoj Srbiji.