Američki Senat je u sredu potvrdio imenovanje Tulsi Gabard za direktora Nacionalne obaveštajne službe (NSA). Ovo imenovanje je izazvalo brojne rasprave i kontroverze, s obzirom na Gabardovu prošlost i stavove koje je javno iznosila tokom svoje političke karijere. Glasanje za njeno postavljenje bilo je podeljeno po partijskoj liniji, sa rezultatom 52-48, pri čemu se republikanski senator Mič Mekonel iz Kentakija pridružio demokratama u protivljenju potvrdi.
Tulsi Gabard, bivša demokratska poslanica, poznata je po svom angažmanu tokom rata u Iraku, gde je služila kao medicinska sestra. Od 2021. godine, ona je potpukovnica u rezervi američke vojske. Njena politička karijera obeležena je brojnim kontroverzama, posebno zbog stavova koje je iznosila o međunarodnim krizama i geopolitičkim pitanjima.
Jedan od ključnih razloga za protivljenje njenom imenovanju je njen odnos prema Rusiji i Ukrajini. Gabard je često kritikovala politiku američke administracije prema ovim pitanjima, što je izazvalo sumnje o njenoj sposobnosti da vodi obaveštajnu zajednicu u trenutku kada su odnosi između SAD i Rusije na najnižem nivou u poslednjim decenijama. Pored toga, njen susret sa bivšim sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom 2017. godine takođe je bio povod za sumnje o njenoj političkoj orijentaciji.
Gabard je takođe izrazila podršku Edvardu Snoudenu i Džulijanu Asanžu, što je dodatno otežalo njeno potvrđivanje u očima nekih senatora. Ova podrška je izazvala zabrinutost među onima koji smatraju da bi njeni stavovi mogli uticati na nacionalnu bezbednost i obaveštajne operacije SAD.
Kao šefica Nacionalne obaveštajne službe, Gabard će biti odgovorna za nadgledanje više od deset špijunskih agencija, uključujući CIA i NSA. Ove agencije igraju ključnu ulogu u prikupljanju informacija i analizi pretnji koje se odnose na nacionalnu bezbednost. Njena sposobnost da vodi ovu instituciju biće testirana u vreme kada se svet suočava sa brojnim izazovima, uključujući terorizam, sajber napade i geopolitičke napetosti.
Gabard je tokom svoje karijere često kritikovala vojne intervencije SAD u inostranstvu, pozivajući se na potrebu da se američki vojnici zaštite od besmislenih sukoba. Njen stav o vojnim pitanjima mogao bi uticati na način na koji će obaveštajna zajednica pristupiti pitanjima kao što su vojni sukobi i međunarodne krize.
Iako je Gabardova prošlost i stavovi izazvali podeljene reakcije, njeno imenovanje takođe može doneti nove perspektive i pristupe u vođenju obaveštajne zajednice. U vreme kada su izazovi složeni i višedimenzionalni, potrebne su različite strategije i pristupi kako bi se osigurala nacionalna bezbednost.
U zaključku, imenovanje Tulsi Gabard za direktora Nacionalne obaveštajne službe odražava duboke podele u američkoj politici i izazove sa kojima se suočava obaveštajna zajednica. Njena sposobnost da ujedini različite pristupe i izgradi poverenje unutar agencija biće ključna za uspeh u njenoj novoj ulozi. Kako će se njeni stavovi i politika razvijati na novoj poziciji, ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno: njeno imenovanje je već izazvalo široku pažnju i raspravu u američkom društvu.
