Vođa Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj, izjavio je za TV Prva da su mu nudili mogućnost da ne ide u Hag, već da ga odvedu oklopnim vozilom u Kulu, sedište Crvenih beretki, uz tvrdnju da mu Šesta flota tamo ne može ništa. Ipak, Šešelj je istakao da je ubeđivao sagovornike zašto je važno za srpski narod da on ide u Hag.

Šešelj je istakao da je bio uveren u svoju pobedu pred Haškim tribunalom i da je imao samopouzdanje. Govoreći o mogućnostima koje su mu bile ponuđene kako bi izbegao odlazak u Hag, Šešelj je istakao da je posle ubistva Zorana Đinđića planirano da ga „dosmanlije“ uhapse i ubiju na licu mesta, uz tvrdnje da je pružao otpor.

Vođa radikala je kroz svoje izjave osudio pokušaje da se spreči njegovo suđenje u Hagu i istakao da je bio spreman da se suoči sa optužbama i dokaže svoju nevinost. Šešelj je naglasio da je išao u Hag da bi se borio za interese srpskog naroda i da je spremno prihvatio izazov predstavljanja svoje odbrane pred Tribunalom.

Izjave lidera Srpske radikalne stranke izazvale su različite reakcije javnosti, sa jedne strane podršku među njegovim pristalicama, a sa druge strane kritike i sumnje u njegovo delovanje. Haški tribunal je bio mesto gde su se suočavali najvažniji politički lideri sa optužbama za ratne zločine tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, a suđenje Vojislavu Šešelju je bilo jedno od najkontroverznijih u tom kontekstu.

Nakon što je proveo nekoliko godina u pritvoru u Haagu, Vojislav Šešelj je oslobođen optužbi za zločine tokom ratova devedesetih godina, što je izazvalo oprečne reakcije među političkim i javnim krugovima. Šešelj je nakon povratka u Srbiju nastavio sa političkim aktivnostima, ali je njegov uticaj postao manji u odnosu na period pre odlaska u Hag.

Njegove izjave o ponuđenim alternativama odlaska u Hag i mogućnostima izbegavanja suđenja su podigle veliku prašinu u javnosti, gde su se ponovo otvorila pitanja o političkim intrigama, manipulacijama i ulozi Haškog tribunala u političkim procesima na Balkanu. Šešeljeve tvrdnje o planiranim ubistvima i nameštenim optužbama su izazvale šok i nelagodu među njegovim pristalicama, ali i kod skeptične javnosti koja je već godinama pratila njegove političke aktivnosti.

Istovremeno, postavlja se pitanje o ulozi lidera radikala u savremenom političkom životu Srbije, posebno nakon što je njegova stranka pretrpela pad popularnosti i gubitak podrške među biračima. Njegove javne izjave o političkim intrigama, borbi protiv Haškog tribunala i odbrani srpskih interesa, mogu imati određeni uticaj na političku scenu, ali je pitanje da li će uspeti da povrati svoju političku snagu i ponovo postane relevantan faktor u srpskoj politici.

Šešeljeve izjave su samo jedan od mnogobrojnih primera političkih manipulacija i sukoba na Balkanu, gde se politički lideri bore za vlast, uticaj i popularnost, često koristeći ekstremne retorike, uvrede i lažne optužbe kako bi ostvarili svoje ciljeve. Dok jedni podržavaju Šešelja kao borca za srpske interese i žrtvu političkih spletki, drugi ga vide kao kontroverznog figure sa sumnjivom prošlošću i motivima.

U krajnjem slučaju, istina o Šešeljevim tvrdnjama o ponuđenim alternativama odlaska u Hag će ostati nepoznata, ali će i dalje izazivati diskusije, spekulacije i sumnje u političke motive iza njegovog suđenja. Haški tribunal je bio mesto gde su se sučeljavali najvažniji politički lideri sa optužbama za ratne zločine, ali je istovremeno bio i mesto gde su se dešavale političke manipulacije, korupcija i nepravde, što je ostavilo dubok trag u sećanju i percepciji naroda na Balkanu. Upravo zbog toga, izjave lidera poput Vojislava Šešelja mogu imati dalekosežne posledice na političku scenu u regionu, ali i na odnose među narodima i državama koje su bile umešane u ratove devedesetih godina.