Beograd je 14. aprila 2025. godine ponovo postao mesto rasprave i razmišljanja o svojoj bogatoj istoriji i kulturnom nasleđu. Naime, uoči obeležavanja Dana policije, koji se tradicionalno slavi u junu, javnost se prisetila jednog od najznačajnijih simbola srpskog otpora iz 1862. godine — skulpture dečaka sa krčagom, poznate kao Sava Petković. Ova skulptura, koja se nalazi u Dobračinoj ulici na Dorćolu, nasilno je uklonjena pre 14 godina, a počinilac je bio motivisan samo materijalnom vrednošću bronzane statue.
U trenutku kada je skulptura ukradena, Beograd je bio šokiran. Maleni dečak, čija je figura postala simbol srpskog stradanja, brutalno je otet sa svog postamenta i odnet u nepoznato. Bronzana skulptura, izradjena 1931. godine od strane poznatog vajara Simeona Roksandića, ubrzo je pronađena na otpadu, ali u katastrofalnom stanju, rasparčana na 22 dela, dok su neki fragmenti i dalje nedostajali.
Obnova skulpture bila je gotovo nemoguća misija, ali zahvaljujući modernoj 3D tehnologiji i prethodnom digitalnom snimanju spomenika, uspeli su da vrate dečaku stari sjaj. Nakon mukotrpnog rada, dečak sa krčagom ponovo je postavljen na svoje mesto, gde je i danas, a njegovo ime, Sava Petković, postalo je simbol otpora i sećanja na strašne događaje koji su se odigrali na ovom mestu.
U blizini Čukur česme, gde je turski vojnik ubio Savu, što je pokrenulo talas sukoba koji je doveo do povlačenja turskih okupatorskih snaga iz Srbije, nalazi se još jedna Roksandićeva skulptura koja takođe ima zanimljivu sudbinu. Naime, 1907. godine vest o potonuću broda sa skulpturom Ribar, koja je nastala tokom umetnikove boravka u Rimu, označila je veliki gubitak. Umesto da krasi Svetsku izložbu u Londonu, skulptura je netragom nestala.
Međutim, Roksandić je bio iznenađen kada je 1912. godine saznao da se skulptura pojavila na svetlu dana u Zagrebu. Kako je to moguće? Ribar, za kojeg je verovao da je potonuo, zapravo je misteriozno pronađen i otkupljen od strane Grada Zagreba. Beograd, s druge strane, nije ostao bez svog Ribara jer je Roksandić odmah napravio drugi identičan primerak, tako da danas i Beograd ima svoju verziju ove skulpture.
Obnova i ponovna izložba skulptura poput Savinog dečaka i Riba, ukazuje na značaj očuvanja kulturnog nasleđa, a posebno na važnost sećanja na istorijske trenutke koji su oblikovali identitet naroda. Ove priče o skulpturama ne govore samo o umetnosti, već i o ljudskom duhu, otporu i borbi za pravdu, što ih čini neizostavnim delom beogradske i srpske istorije.
Kako se približava Dan policije, Beograd će se ponovo setiti važnosti očuvanja svojih simbola, koji ne samo da svedoče o prošlim borbama, već i inspirišu buduće generacije da čuvaju svoj identitet i kulturno nasleđe. Sava Petković i Ribar postaju svetionici otpora, a njihova sudbina podseća nas na to koliko je važno boriti se protiv vandalizma i zaborava. U svetu gde materijalna vrednost često nadmašuje kulturnu, ovi simboli nas podsećaju na to što zaista znači biti deo zajednice.
