Republikanski poslanici u Predstavničkom domu američkog Kongresa pokušavaju da dobiju podršku za predlog zakona o odobravanju razgovora za kupovinu Grenlanda, prema nacrtu „Zakona da Grenland ponovo bude veliki“ koji je danas distribuiran. Ovo su potvrdili kancelarije republikanskih kongresmena Endija Oglsa i Dijane Haršbarger. Ako bude usvojen, ovaj zakon će omogućiti predsedniku Donaldu Trampu da započne pregovore sa Danskom počevši od 20. januara.

U dokumentu se navodi da Kongres daje ovlašćenje predsedniku da započne pregovore sa Danskom radi akvizicije Grenlanda. Predsednik SAD će zatim preneti sporazum odgovarajućem kongresnom komitetu najkasnije pet dana nakon postizanja sporazuma sa Danskom. Tramp je ranije izjavio da želi da Grenland postane deo SAD i ne isključuje upotrebu vojne ili ekonomske moći kako bi ubedio Dansku da preda Grenland.

Republikanci su osvojili tesnu većinu u Predstavničkom domu i Senatu na izborima 5. novembra. Grenland je vekovima pod kontrolom Danske, prvo kao kolonija, a sada kao polusuverena teritorija. Premijer Grenlanda Mute Egede, koji podržava nezavisnost, više puta je izjavio da ostrvo nije na prodaju i da je na narodu Grenlanda da odluči o svojoj budućnosti.

Ova inicijativa za kupovinu Grenlanda nije nova. U avgustu 2019. godine, Tramp je javno izrazio interes za kupovinu Grenlanda, što je izazvalo burne reakcije kako u Danskoj, tako i u samom Grenlandu. Danska premijerka Mete Frederiksen odbila je ovaj predlog, nazivajući ga „apsurdnim“.

Grenland je najveće ostrvo na svetu i nalazi se između Severnog Atlantika i Arktičkog okeana. Ima manje od 60.000 stanovnika i većinu svoje ekonomije zasniva na ribarstvu i rudarstvu. Ostrvo je bogato prirodnim resursima, uključujući retke metale, gas i naftu.

Iako je ideja o kupovini Grenlanda izazvala kontroverze, Trampova administracija tvrdi da bi to bila strategijska investicija za SAD. Grenland je geostrateški važan zbog svoje pozicije blizu Arktika, što postaje sve važnije zbog povećanja interesa za ovu regiju zbog klimatskih promena i potencijalnih energetskih resursa.

Pored toga, ova akvizicija bi omogućila SAD veći pristup Arktičkom regionu i mogućnost jačanja prisustva u ovom delu sveta. Takođe bi omogućila SAD kontrolu nad resursima koji se nalaze na Grenlandu, što bi moglo biti od velikog strateškog značaja u budućnosti.

Međutim, postoji i skeptičnost u vezi sa ovom idejom. Kritičari tvrde da bi kupovina Grenlanda bila skupa i da bi izazvala diplomatske tenzije sa Danskom i samim Grenlandom. Pored toga, postavlja se pitanje da li bi stanovnici Grenlanda želeli da postanu deo SAD, s obzirom na to da je većina njih izrazila želju za nezavisnošću.

U svakom slučaju, ova inicijativa pokazuje Trampovu odlučnost da ostvari svoje ciljeve i da preduzme korake koji bi mogli imati dugoročne posledice na međunarodne odnose. Ostaje da se vidi kako će se dalje odvijati ovi pregovori i da li će SAD uspeti da ostvare svoj cilj da steknu kontrolu nad Grenlandom.

U zaključku, inicijativa za kupovinu Grenlanda od strane SAD predstavlja interesantan razvoj događaja u međunarodnim odnosima. Ova ideja izaziva kontroverze i podeljena mišljenja, ali pokazuje Trampovu odlučnost da ostvari svoje ciljeve. Ostaje da se vidi kako će se dalje odvijati ovi pregovori i da li će SAD uspeti da ostvare svoj cilj da steknu kontrolu nad Grenlandom.