Od 1. do 6. septembra 2024. godine, održaće se 11. međunarodni festival duodrame u Topoli. Ovo je jedinstven festival u Srbiji i regionu, takmičarskog karaktera, a učesnici festivala su profesionalna pozorišta, kao i pozorišne kompanije ili nezavisne pozorišne trupe koje su pozvane od strane selektora Irfana Mensura, poznatog glumca.

Festival se organizuje pod pokroviteljstvom Kulturnog centra Topola, opštine Topola i Ministarstva kulture. Međutim, nekoliko dana pre početka festivala, reditelj Luka Jovanov je poslao dopis organizatorima u kojem je naveo da se predstava „Zatvaranje ljubavi“ otkazuje zbog učešća glumca Branislava Lečića.
Luka Jovanov je u dopisu naglasio da se predstava povlači jer se u selekciji festivala nalazi i predstava „Oleana“ koja govori o muškarcu optuženom za seksualno nasilje, a u kojoj igra Branislav Lečić, koji je također optužen za isto. Jovanov je istakao da ne žele podržati takvu tematiku i odlučili su se da će predstavu odigrati van takmičarskog programa.
Selektor festivala, Irfan Mensur, se nakon ovog događaja oglasio i rekao da odbija ponudu reditelja da se predstava odigra revijalno, jer smatra da to ne zaslužuje mesto na festivalu. Mensur je istakao da brani integritet pozorišta i ne želi da se festival koristi za pojedinačne obračune i provokacije.
Mensur je također naglasio da ne brani Branislava Lečića, već brani zdrav razum i da nije dokazano da je Lečić kriv za optužbe koje mu se stavljaju na teret. Branislav Lečić se nakon ovog saopštenja oglasio i istakao da je optužbe odbacuje, da nema dokaza za njegovu krivicu i da želi samo da nastavi sa svojim radom.
Ovaj događaj je izazvao veliku pažnju u javnosti i postavio pitanje o odnosu umetnosti i ličnosti umetnika. Da li umetnost treba da se odvaja od ličnosti umetnika ili treba uzeti u obzir ceo kontekst prilikom vrednovanja umetničkih dela?
Festival duodrame u Topoli je postao poprište ovog konflikta, a odluka reditelja da povuče predstavu sa festivala je izazvala raspravu o ulozi umetnosti u društvu i odnosu prema kontroverznim ličnostima.
Ovakvi događaji dodatno potenciraju važnost transparentnosti, odgovornosti i poštovanja prema svim akterima u umetničkom svetu. Pozorište, kao oblik umetnosti sa dugom tradicijom, treba da bude prostor slobode izražavanja, ali i poštovanja prema drugima.
Irfan Mensur, kao selektor festivala, istakao je značaj integriteta pozorišne umetnosti i odlučnosti da se ne dozvoli da umetnost bude izložena političkim ili ličnim manipulacijama.
Branislav Lečić, kao glumac optužen za seksualno nasilje, stoji na suprotnoj strani ove kontroverze, tvrdeći da treba poštovati pretpostavku nevinosti i da se ne sme osuditi na osnovu neproverenih optužbi.
Ovaj konflikt je samo jedan od mnogih koji se javljaju u umetničkoj zajednici širom sveta, ali postavlja važna pitanja o odgovornosti, transparentnosti i poštovanju kako umetnika, tako i umetnosti u celini.
Na kraju, festivalska scena u Topoli je postala poprište ovog sukoba koji približava važna pitanja o moralu, etici i odnosima unutar umetničke zajednice. Kako će se ovaj konflikt dalje razvijati i koje će posledice imati po učesnike festivala, ostaje da se vidi. Važno je da se ovi problemi otvoreno razmatraju i da se traže rešenja koja će doprineti integritetu i poštovanju unutar sveta umetnosti.