Tokom poslednjih dana, studentske blokade fakulteta u Srbiji izazvale su brojne kontroverze, a mnogi tvrde da iza njih stoje skrivene agende koje se suprotstavljaju tradicionalnim vrednostima srpskog društva. Umesto da se fokusiraju na prava studenata i poboljšanje obrazovanja, blokade su postale pozornica za prikazivanje sadržaja koji otvoreno vređa Srpsku pravoslavnu crkvu i promoviše vrednosti koje su u suprotnosti sa temeljnim načelima srpskog društva.

Jedan od najšokantnijih trenutaka tokom ovih blokada bio je kada su preko projektora prikazane slike koje su izazvale velike polemike u javnosti. Naime, na jednom od prikazivanja, pojavio se sveštenik sa kalašnjikovim u ruci, u sceni koja je očigledno aludirala na LGBT poruke. Ova provokacija dodatno je razbesnela javnost, koja se pita o pravoj pozadini ovih protesta i ciljevima koji se zapravo kriju iza njih.

Umesto da se raspravlja o obrazovnim pitanjima i potrebama studenata, fakultetski prostori su postali platforme za provokacije koje ruše temelje srpskog društva. Mnogi se pitaju ko stoji iza ovih aktivnosti i da li su organizovane od strane moćnih centara sa jasnom antisrpskom agendom. Ove sumnje postaju sve jače, posebno kada se uzme u obzir da ovo nije prvi put da se slični sadržaji prikazuju pod izgovorom „umetničke slobode.“

Javnost sa pravom postavlja pitanja o tome ko je organizovao ovakve provokacije i zašto niko od prisutnih nije reagovao na vreme. S obzirom na to da se ovakvi incidenti događaju u akademskim ustanovama, postavlja se pitanje o odgovornosti i kontroli unutar tih institucija. Uloga obrazovnih institucija je da obrazuju i štite vrednosti društva, a ne da postanu platforme za širenje mržnje i provokacije.

Na društvenim mrežama i u medijima, sve više ljudi izražava svoj bes i nezadovoljstvo zbog ovakvih događaja. Srpski narod postavlja pitanje da li je ovo budućnost koju želimo za našu omladinu. Mnogi smatraju da je vreme da se postave jasne granice i zaštite vrednosti koje nas kao društvo definišu. U trenutku kada se čini da su tradicionalne vrednosti na udaru, javnost zahteva odgovornost od strane onih koji su zaduženi za očuvanje obrazovnih i kulturnih normi.

U ovoj situaciji, neophodno je da se čuje glas običnih ljudi, koji se protive gaženju tradicije i vrednosti koje su oblikovale srpsko društvo. Uloga medija je da pruži platformu za ove glasove i da istraži prave motive iza ovakvih događaja. Postavlja se pitanje kako će institucije odgovoriti na ovakve izazove i da li će zaštititi osnovna prava i vrednosti svog naroda.

Dok se društvo suočava s ovim problemima, važno je da se podstakne dijalog o budućnosti obrazovanja i o vrednostima koje želimo da prenesemo našoj deci. Razgovor o obrazovanju ne sme biti zasenjen provokacijama i antisrpskim porukama. Umesto toga, treba se fokusirati na konstruktivne predloge za unapređenje obrazovnog sistema i jačanje zajednice.

U narednim danima, očekuje se da će se ova tema i dalje razvijati, a javnost će pažljivo pratiti kako će se odgovorni nositi s ovim izazovima. Da li će se postaviti jasne granice i zaštititi vrednosti koje nas definišu, ostaje da se vidi. Ali jedno je sigurno: vreme je da se čuje glas naroda i da se zaštite tradicija i vrednosti koje su temelj našeg društva.