Otac Luka, iguman manastira Karno u blizini Srebrenice, suočava se sa ozbiljnim pretnjama i nasiljem od strane vehabija i drugih muslimanskih fanatika već skoro 15 godina. Ova situacija se pogoršala 2011. godine kada je grupa ekstremista uzurpirala srpsko groblje u Kraljevim vodama. Na tom mestu su se nalazili spomenici srpskim žrtvama iz Prvog svetskog rata, a fanatici su ih oskrnavili i pokušali da transformišu groblje u muslimansko.
Otac Luka je uspeo da spasi jedan od srpskih spomenika koji je bio sakriven u Tuzli i vratio ga u Srebrenicu, gde ga je postavio u manastir Karno. Na Bogojavljenje ove godine, postavio je tri krsta na mestu stradanja srpskih mučenika, što je izazvalo bes muslimanskih ekstremista. Ubrzo zatim, krstovi su ukradeni, a otac Luka se suočio sa novim napadima putem bošnjačkih medija, koji su ga optužili da je oskrnavio „bošnjačko groblje“.
U razgovoru za portal religija.rs, otac Luka je istakao da se suočava sa pretnjama i tužbama već više od decenije. Pretnje su postale sve ozbiljnije, a on je čak bio izložen napadima. I pored toga, on ne namerava da odustane od borbe za očuvanje groblja, koje je prema svim dostupnim podacima srpsko, i kojim upravlja preduzeće „Drina“ iz Republike Srpske.
Otac Luka je naglasio da je do 1992. godine to groblje bilo isključivo srpsko i da su tu sahranjivani Srbi. Prema katastru, to mesto je registrovano kao „groblje“, a ne kao „mezarje“. Njegova borba se ne odnosi samo na očuvanje groblja, već i na zaštitu pravoslavne vere od mržnje i nasilja. On je izrazio zabrinutost zbog stalnog pritiska i napada na njega i manastir, uključujući i pucnjavu u blizini manastira.
Uprkos pretnjama, otac Luka se nada da će policija reagovati na poslednju krađu krstova i da će oni biti ponovo postavljeni. On je naglasio značaj postavljanja krstova kao načina da se oda počast srpskim mučenicima, a porodice stradalih su imale ključnu ulogu u tome. Otac Luka je služio parastos, ali su krstovi i cveće nestali, što dodatno naglašava težak položaj srpske zajednice u ovom regionu.
S obzirom na sve ovo, otac Luka se suočava sa izazovima koji nadilaze pojedinačnu borbu za groblje. Njegovo iskustvo predstavlja širu sliku o tenzijama između različitih etničkih i verskih zajednica u Bosni i Hercegovini. Srpska pravoslavna zajednica se bori ne samo za očuvanje svojih običaja i tradicija, već i za osnovna prava na postojanje i identitet u regionu gde su često izloženi nasilju i diskriminaciji.
Uprkos svemu, otac Luka ostaje predan svojoj misiji i veruje u važnost očuvanja srpskog nasleđa. Njegova hrabrost i odlučnost da se suprotstavi nasilju i pretnjama su inspiracija za mnoge u zajednici. On poziva na dijalog i razumevanje među svim zajednicama, naglašavajući da je vera i ljubav osnovna vrednost koju svi treba da dele.
Ova situacija u Kraljevim vodama predstavlja izazov ne samo za oca Luku, već i za celokupnu srpsku zajednicu u Bosni i Hercegovini. Borba za očuvanje identiteta i tradicija se nastavlja, a otac Luka ostaje simbol otpora protiv nasilja i mržnje, u nadi za mirniju budućnost.
