Prolećni sastanci Međunarodnog monetarnog fonda nedavno su održani u Njujorku, okupljajući mnoge ekonomiste i kreatore monetarne politike, uključujući donosioce odluka iz Evropske centralne banke. Na ovim sastancima, 12 članova Upravnog saveta Evropske centralne banke iznelo je svoje stavove o izgledima kamatnih stopa i inflatornim pritiscima u evrozoni.

Predsednica ECB, Kristin Lagard, jasno je istakla potrebu za izgradnjom poverenja u dezinflatorni proces, sugerirajući moguće smanjenje kamatnih stopa u skorijoj budućnosti, osim u slučaju velikih iznenađenja. Lagard je istakla važnost opreza i pažljivog praćenja dezinflatorne putanje, kako bi se adekvatno reagovalo na ekonomske promene.

Fransoa Vileroa de Galjo, guverner Francuske banke, podržao je ideju smanjenja kamatnih stopa u junu kako bi se izbegla ozbiljna šteta po ekonomiju evrozone, koja je prošle godine bila na ivici recesije. On je naglasio potrebu za ravnotežom između reagovanja na mogući rast inflacije i očuvanja ekonomske aktivnosti i zapošljavanja.

Joakim Nagel, predsednik nemačke Bundesbanke, ukazao je na povećanu verovatnoću za smanjenje kamatnih stopa u junu, s obzirom na baznu inflaciju i projekcije koje sugerišu dezinflatornu putanju u evrozoni. On je istakao važnost novih prognoza i potvrde da inflacija zaista opada, a cilj ECB-a će biti dostignut do 2025. godine.

Geopolitičke tenzije su takođe označene kao potencijalna pretnja smanjenju kamatnih stopa ove godine, sa posebnim osvrtom na promene na Bliskom istoku i cenu nafte. Guverner Austrijske centralne banke, Robert Holcman, istakao je da bi nepredvidive geopolitičke promene mogle zahtevati prilagođavanje strategije ECB.

Sve navedene stavove podržao je i Mario Centeno, guverner Banke Portugala, ističući potrebu za promenama u ciklusu monetarne politike s obzirom na usporavanje inflacije. On je uveren da će ECB adekvatno odgovoriti na tržišne promene i nastaviti podržavati oporavak ekonomije evrozone.

Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke, naglasio je važnost nezavisnosti centralnih banaka i istakao da će ECB nastaviti sa vođenjem politike nezavisno od Federalnih rezervi SAD. Gediminas Šimkus, guverner Banke Litvanije, istakao je razlike između inflacije u SAD i Evropi, smatrajući da je ECB ključna centralna banka koja će biti kritična za ekonomske trendove u evrozoni.

Ovi razgovori i stavovi donosioca odluka u Evropskoj centralnoj banci nagoveštavaju moguće promene u monetarnoj politici u narednom periodu, sa mogućim smanjenjem kamatnih stopa i prilagođavanjem strategije na osnovu uticaja geopolitičkih faktora i ekonomskih trendova.