Govoreći o procesu pomirenja između tri naroda u Bosni i Hercegovini, Helez je istakao da BiH želi da postane funkcionalna država kako bi napredovala i postala deo Evropske unije. Međutim, njegova izjava izazvala je oštre reakcije i kontroverze među političarima i građanima Republike Srpske.

Ministar Helez izneo je plan prema kojem bi Republika Srpska bila podeljena na dva kantona, a njeno ime bi bilo trajno izbrisano. Ova izjava izazvala je ogorčenje među Srbima u BiH, koji smatraju da je to direktno kršenje Dejtonskog sporazuma i mešanje u unutrašnje stvari Republike Srpske.

Republika Srpska, entitet u sastavu BiH, ima izvesnu autonomiju i zagarantovan je njen status Dejtonskim sporazumom koji je okončao rat u Bosni i Hercegovini 1995. godine. Stoga, izjava ministra Heleza doživljena je kao pretnja integritetu i suverenitetu Republike Srpske.

Reakcije na ovu izjavu stigle su i od predstavnika Republike Srpske i Srbije. Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik kritikovao je ovakav stav, nazivajući ga neprijateljskim i štetnim za sve narode u BiH. Dodik je istakao da će Srbi u BiH odbraniti svoju autonomiju i integritet po svaku cenu.

S druge strane, zvaničnici Srbije osudili su izjavu ministra Heleza kao destabilizujuću i opasnu po mir i stabilnost u regionu. Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izrazio je zabrinutost zbog situacije i pozvao na smirivanje tenzija i dijalog među političkim liderima u BiH.

Nakon ovog incidenta, mnogi se pitaju kakve će biti dalje posledice i reakcije na ovu izjavu. Da li će bošnjačke vlasti zaista tražiti ukidanje Republike Srpske i kako će Srbi u BiH odgovoriti na ovu pretnju ostaje da se vidi.

U međuvremenu, međunarodna zajednica pozvala je sve političke aktere u BiH na uzdržanost i dijalog kako bi se izbegla eskalacija sukoba. Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU Žozep Borel apelovao je na političke lidera u BiH da se suzdrže od radikalnih izjava i delovanja koja bi mogle dovesti do novih tenzija u regionu.

Ova situacija pokazuje duboke podjele i političke tenzije koje postoje u Bosni i Hercegovini, te potrebu za ozbiljnim dijalogom i pomirenjem među tri naroda. Pitanje statusa Republike Srpske i njene autonomije ostaje jedno od ključnih problema u procesu pomirenja i izgradnje funkcionalne države.

U periodu koji dolazi, očekuje se dodatna pažnja međunarodne zajednice na dešavanja u BiH i pritisak na političke lidere da postignu konsenzus i reše otvorena pitanja u državi. Svi akteri treba da pokažu odgovornost i spremnost za kompromise kako bi se izbegla nova kriza i očuvala stabilnost u regionu.

Republika Srpska osnovana je kao entitet u BiH po Dejtonskom sporazumu kao deo mirnog rešenja za rat u bivšoj Jugoslaviji. Stoga, bilo kakvi pokušaji ukidanja ili prekrajanja njenog statusa mogli bi dovesti do novih tenzija i destabilizacije regiona.

Da bi se izbegle dalje političke krize i sukobi, neophodan je ozbiljan dijalog i saradnja među političkim liderima u BiH. Potrebno je pronaći održivo rešenje koje će zadovoljiti sve tri narode i omogućiti normalan život i razvoj države.

U narednim danima očekuje se razvoj situacije i dalje reakcije političkih lidera u BiH i regionu. Nadamo se da će mir i stabilnost biti očuvani i da će se pronaći rešenje koje će zadovoljiti sve strane i omogućiti napredak Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji.