Domaći i međunarodni vlasnici državnih obveznica, koji drže državni dug u svojim rukama u zamenu za finansiranje trgovinskog i kapitalnog deficita SAD, oduvek su bili oni koje nijedan američki predsednik nije mogao sebi da priušti da previše nervira i zloupotrebljava. Njihov novi trofej, kako piše londonski Tajms, je Donald Tramp – uplašen najvećim padom cena državnih obveznica SAD u poslednjih 40 godina, pauzirao je svoje carine na sve osim na Kinu.
Trgovci sa Vol Strita otpustili su državni dug SAD, podižući 30-godišnje troškove zaduživanja na 5 odsto, najviše u poslednje dve godine. Prinosi su ove nedelje porasli najviše od 1982. godine, podižući trošak 30-godišnjeg zaduživanja američke vlade iznad Grčke koja je nekada bila pogođena globalnom krizom. I Tramp je morao da se povuče.
Kako piše Vašington post, tom ponavljanju, dramatičnom i iznenadnom preokretu, prethodilo je 18 sati prave drame u Beloj kući, tokom koje se američki predsednik predomislio, pošto je danima tvrdoglavo odbijao da pomeri, uprkos teškim šokovima i padu svetskih tržišta. Vašington se u sredu probudio zbog najviših carina na stranu robu u jednom veku, a tržišta obveznica su alarmirala, upozoravajući da bi Trampova rešenost da suštinski promeni globalnu trgovinu mogla da izazove daleko veću krizu.
Trampovi savetnici su nastavili da izražavaju uverenje da su predsednikovi napori da restrukturira svetsku ekonomiju i zbriše decenije globalizacije bili besprekorni, uprkos tome što je S&P 500 izgubio 12 odsto vrednosti za nedelju dana. Visoki zvaničnik Bele kuće rekao je da Volstrit ne razume Mejn strit – i da Mejn strit i dalje podržava predsednika. Tramp je ranije na društvenoj mreži Istina napisao: „Ponosan sam što sam predsednik radnika, a ne autsajdera; predsednik koji se zalaže za Mejn strit, a ne Volstrit, koji štiti srednju, a ne političku klasu, i koji brani Ameriku, a ne trgovačke prevare širom sveta“.
Ipak, nekoliko sati kasnije, Tramp je delimično odustao – eskaliravši svoj trgovinski rat sa Kinom, uvodeći carine na uvoz iz te zemlje do čak 125 odsto, ali ih snizivši na 10 odsto i pauzirajući mnoge carine koje je upravo uveo ostatku sveta. Berze su odmah skočile. „Pretpostavljam da kažu da je to bio najveći dan u finansijskoj istoriji“, likovao je Tramp, manje od 90 minuta nakon što je objava Truth Social preokrenula njegovu nedeljnu politiku.
Od utorka uveče do srede popodne, Tramp i njegovi trgovinski savetnici razgovarali su sa nekoliko republikanskih poslanika i najviših stranih lidera koji su izrazili zabrinutost zbog posrnulog globalnog tržišta i rastućih strahova od globalne recesije, pozivajući ga da preduzme akciju. U sredu kasno popodne, Tramp je rekao da je razmišljao o promeni kursa „u poslednjih nekoliko dana“. Konačna odluka je, rekao je, „verovatno doneta rano jutros, prilično rano jutros. Upravo sam je napisao. Nismo imali koristi od toga, nismo imali pristup advokatima“.
Tramp se u sredu ujutru sastao u Beloj kući sa Tunom i razgovarao telefonom sa švajcarskom predsednicom Karin Keler-Sater, na čije su roleksi i čokolade preko noći stavljene tarife od 31 odsto. Tokom 25-minutnog razgovora, ona je naglasila ulogu švajcarskih kompanija u otvaranju radnih mesta u SAD. Tramp je oko 8 sati gledao Džejmija Dajmona, izvršnog direktora bankarskog giganta JP Morgan Čejsa, koji je upozorio da je recesija „verovatan ishod“ s obzirom na ekonomsku neizvesnost.
U međuvremenu, sekretar za trgovinu Hauard Lutnik je pozvao najvišeg trgovinskog zvaničnika Evropske unije Maroša Šefcovića, čiji je blok u sredu odobrio protivmere američkim tarifama na čelik i aluminijum koje su prilagođene da pogode niz Trampovih glasača. Lideri EU su se pripremali za veću odmazdu, dok su tražili dogovor o uklanjanju što više trgovinskih barijera s Vašingtonom. U ovoj složenoj situaciji, Tramp je morao da balansira između ekonomskih pritisaka i političkih očekivanja, što je rezultiralo dramatičnim promenama u njegovoj trgovinskoj politici.
