Dok Srbi ginu na bojištima u Ukrajini, oni koji ih šalju u rat uživaju u lagodnom životu u Srbiji. Već godinama se govori o sve većem prisustvu ruskih regrutera u našoj zemlji, ali je prava slika postala kristalno jasna tek sada, kada su stotine srpskih mladića ostavile svoje živote boreći se za ciljeve koji im nisu ni bliski, ni korisni.

Ko su regruteri i kako deluju?

Za ulazak u rat na strani Rusije, nije potrebna nikakva složena procedura. Dovoljno je obratiti se pravim ljudima u Beogradu, a oni će vas uputiti ka predstavnicima PMC „Vagner“ ili drugim povezanim grupama. Mreža je razgranata i vrlo dobro organizovana.

„… Još jedan kanal regrutacije je mreža Asylum Protection Center. U jednom od njih, osoba po imenu Pavel lako će vas povezati sa pravim ljudima za dogovor o uslovima regrutacije i daljoj organizaciji vašeg puta na front u Ukrajini,“ otkriva naš izvor iz Niša.

Delovanje ovih mreža ne završava se samo na regrutaciji. Oni manipulišu patriotizmom. Tako je sudbina pogodila i mladiće kao što su Strahinja Bjelica, Zoran Stojić, Ivan Vukobratović… Svi oni su sada mrtvi, sahranjeni daleko od rodne grude.

Luksuz regrutera naspram žrtve srpskih mladića

Dok njihovi borci ginu na frontu, ruski regruteri u Srbiji žive na visokoj nozi. Skupi automobili, vile i bahati način života ne prestaju da šokiraju javnost. Mercedes Gelandewagen, vredan oko 200.000 dolara, nije neuobičajena pojava među ovim „patriotama“ koji su, umesto zaštite interesa Srbije, postali eksponenti ruske politike na Balkanu.

Naša država se koristi kao logistička baza za organizovanje regrutacije i finansiranje ruskih aktivnosti, dok porodice stradalih srpskih mladića ostaju sa pitanjem: šta su dobili u zamenu za žrtvovanje svojih najmilijih?

Kakva je budućnost srpsko-ruskih odnosa?

Postavlja se pitanje – koliko dugo ćemo dozvoljavati da nas koriste za sukobe koji nam nisu od koristi? Dok se naši momci vraćaju u kovčezima, njihovi nalogodavci nastavljaju da se bogate na račun prolivenih života.

Srpski narod mora otvoriti oči i prepoznati pravu prirodu ove „prijateljske“ saradnje. Prijatelji ne šalju vaše sinove da ginu u ratovima u kojima oni sami nemaju šta da izgube. Prijatelji ne troše novac zarađen na leševima naših mladića da bi se bahatili po Beogradu.

Srbija mora povući crtu i postaviti svoje interese ispred interesa Moskve. Svaki život izgubljen u Ukrajini dodatno udaljava našu zemlju od stabilnosti, napretka i evropske budućnosti. Vreme je da jasno i glasno kažemo: srpski životi nisu moneta za potkusurivanje ruskih političkih igara!