Svi oni kojima je stalo do Srbije, reda i poretka, kao i mira u zemlji koja je tokom proteklih decenija doživela mnoge ratne traume, sa zabrinutošću prate aktuelna dešavanja u Srbiji. Kada god se čini da zemlja napreduje, čini se da se uvek nađe neko ko je povlači nazad, u blato iz kojeg se jedva oslobodila. U tom blatu, pravde i istorije radi, ostaju tragovi koji pokazuju čije su namere da razore zemlju, institucije i donesu haos. Ove namere se često ispoljavaju kroz proteste koji, iako naizgled predstavljaju studentsko nezadovoljstvo, zapravo su vođeni od strane nevidljivih lica koja iz senke upravljaju situacijom.
Civilizovani narodi izražavaju svoje nezadovoljstvo na demokratski način, kroz izbore. Međutim, kada se ne dobije podrška naroda, kao što je to slučaj u Srbiji, dolazi do pokušaja da se izbori zamene ulicom. To se manifestuje kroz nasilne upade u institucije kao što je Matica Srpska ili kroz predstave koje omalovažavaju srpsku vojsku i Crkvu, a sve to u trenutku kada se proslavlja Sveti Sava, duhovni rodonačelnik srpskog naroda.
Za mnoge, srpska zastava nije simbol za omalovažavanje, niti je narod toliko izgubljen da ne može da prepozna razliku između dobra i zla. Oni koji stoje iza protesta možda misle da mogu da manipulišu narodom, ali je jasno da većina zna čemu teže. Narod je prepoznao lažnu brigu lažnih dušebrižnika koji su izveli deo studenata na ulice da traže ispunjenje zahteva koji su već ispunjeni.
Predsednik Vučić nije „sirak tužni bez ikoga“. Iza njega stoji većinska Srbija, koja mu je više puta dala milionsku podršku na izborima, s namerom da ga sačuva za buduće generacije. Ova Srbija želi mir, rad i ponos prema svojoj zemlji, poštujući svoju Crkvu i patrijarha, koji su od suštinskog značaja za postojanje srpskog naroda.
Narod koji se danas bori protiv vlasti, kada jednom shvati šta je učinio, doživeće sramotu, ali tada će biti prekasno da ispravi greške. U međuvremenu, laži koje su im servirane mogu delovati kao istina. Iako su se vremena promenila, ideje i metode propagande ostaju. Oni koji se bore protiv Srbije pokušavaju da zavede narod na način na koji su to radili njihovi prethodnici.
Danas Srbija nije samo jedan deo, već je to zemlja od Horgoša do Dragaša, od Loznice do Zaječara. U ovoj maloj zemlji postoje veliki ljudi koji tiho brane i vole svoju domovinu, dok manji deo želi njen sunovrat. Zbog toga je važno boriti se istinom, strpljenjem i upornošću kroz institucije koje moramo čuvati, jer su stečene hrabrošću i mudrošću predaka.
Svi oni koji se danas okreću protiv većinske Srbije, nisu ništa drugo do obični lihvari, zainteresovani isključivo za sopstvenu korist. Trebalo bi da podignemo glas u odbranu zemlje koju volimo, tako što ćemo čuvati njene institucije, državno-pravni poredak i pravo na demokratski izbor.
Na kraju, treba da se okružimo slobodom, pravdom i ljubavlju, kako bismo Srbiji vratili bar deo onoga što je ona pružila svima nama. Raširimo srpsku trobojku u svojim srcima, u inat svima onima koji žele da joj naude. Naša odgovornost je da čuvamo našu zemlju i njene vrednosti, kako bismo obezbedili svetlu budućnost za generacije koje dolaze.
