Prošla godina bila je najtoplija u Srbiji od kada postoje merenja, sa prosečnom godišnjom temperaturom od 13,3 stepena Celzijusa, što je skoro stepen više od prethodnog rekorda iz 2023. godine. Klimatolozi upozoravaju da se Srbija suočava sa bržim porastom temperature nego ostatak sveta, što je rezultat globalnog zagrevanja koje se manifestuje kroz ekstremne vremenske uslove. Predviđa se da će sredinom veka temperature u Srbiji dostići čak 50 stepeni, što bi moglo doneti smrtonosne toplotne talase.
Susedna Mađarska, koja takođe beleži porast temperatura, predviđa do 46-47 stepeni u ovom veku. Stručnjaci za klimu u Srbiji naglašavaju da je, zbog geografskog položaja, Srbija podložnija klimatskim promenama. Prema rečima profesorice dr Ane Vuković Vimić, u urbanim sredinama očekuje se da će temperatura prelaziti 42 stepena pri vlažnosti od 50 odsto, dok će pri vlažnosti od 20 odsto čak dostići 50 stepeni.
Porast temperature u Srbiji se može objasniti dugoročnim trendom koji se ubrzava. Od 2011. do 2020. godine, Srbija se zagrela za 1,8 stepeni, dok je globalni prosek iznosio 1,1 stepen. Najizraženiji porast beleži se tokom letnjih meseci, sa porastom od 2,4 stepena. Očekuje se da će do sredine veka suše postati uobičajene, dok je u prethodnih nekoliko decenija prosečno bila samo jedna suša po deceniji.
Srbija se smatra „zemljom promenjene klime“, a toplotni talasi nisu ograničeni samo na letnje mesece. Profesorica Vuković Vimić ističe da toplotni talasi mogu nastati i kada su temperature niže od 20 stepeni, ako se jave u neprikladno vreme. U urbanim sredinama, fenomen toplotnog ostrva dodatno komplikuje situaciju, jer su temperature na gradskim ulicama često više zbog nedostatka zelenila i specifičnih materijala kao što su beton i asfalt.
Srbija je takođe na visokom mestu po ranjivosti na klimatske promene u Evropi, što se može pripisati lošim politikama i nedovoljnoj prilagodljivosti privrednih sektora. Meteorolog Uroš Davidović naglašava da visoka ranjivost ukazuje na to da se ključne privredne grane, poput poljoprivrede i energetike, ne prilagođavaju adekvatno klimatskim promenama.
Kombinacija specifičnih meteoroloških uslova, uključujući ciklone i anticiklone, igra ključnu ulogu u učestalosti toplotnih talasa. Meteorolog Ivan Ristić objašnjava da dolazak afričkog anticiklona može uzrokovati duge periode sa veoma visokim temperaturama, dok su zimi Karpati prepreka za prodor hladnog vazduha. Ovakvi klimatski obrasci čine Srbiju posebno podložnom ekstremnim vremenskim prilikama.
U zaključku, Srbija se suočava sa ozbiljnim klimatskim izazovima, koji zahtevaju hitne i efikasne mere kako bi se umanjile posledice porasta temperatura i učestalosti toplotnih talasa. Bez adekvatne reakcije, budućnost može doneti značajne probleme za ljudsko zdravlje i životnu sredinu, što zahteva pažnju svih relevantnih institucija i zajednica.
