Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija, održao je sastanak sa investitorima u Vašingtonu, u organizaciji „Bank of America“. On je istakao značaj ovog sastanka za Srbiju, ali je naglasio i izazove sa kojima se zemlja suočava, posebno u svetlu protesta i blokada koje utiču na ekonomske rezultate. Mali je upozorio da smanjenje stope rasta, koja je revidirana sa 4,2% na 3,5%, dovodi do manjih povećanja plata i penzija, što dodatno smanjuje prostor za nove investicije.
Mali je napomenuo da je delegacija Srbije u Vašingtonu uspela da predstavi zemlju u pozitivnom svetlu tokom prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. On je istakao da ekonomija Srbije ostaje stabilna i da se ostvaruju visoke stope rasta, što je rezultat uspešne ekonomske politike koju vlada sprovodi. „Srbija je jedan od retkih primera zemalja koje su sačuvale makroekonomsku stabilnost“, rekao je Mali.
Tokom sastanka sa predsednikom Grupacije Svetske banke, Adžajem Bangom, razgovarano je o uticaju veštačke inteligencije na nova radna mesta i o razvoju nuklearne energije, za koju Mali smatra da je održiv izvor energije. Takođe, diskutovalo se o važnosti razvoja poljoprivrede i uticaju novih carinskih tarifa američke administracije na globalni rast. Mali je upozorio da su trgovinski ratovi i povećanje carina usporili rast ekonomije, što može dovesti do nižih plata i životnog standarda građana.
U svetlu trenutnih izazova, Mali je naglasio da Srbija pokazuje čvrste temelje svoje ekonomske politike. On je istakao da je Srbija bila jedna od tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi prošle godine, sa rastom od 3,9%, dok je prosek rasta u Evropi bio samo 0,9%. Takođe je naveo da je javni dug Srbije 43,9% u odnosu na BDP, dok je prosek evrozone 88-89%.
Mali je istakao da će Srbija ove godine ostvariti rast od najmanje 3,5%. On je dodao da su investicije u putnu infrastrukturu, zdravstvo i obrazovanje ključne za dalji razvoj zemlje. Srbija je, prema njegovim rečima, privukla rekordne strane direktne investicije, sa 5,2 milijarde evra prošle godine, što je najviše u istoriji.
Ministar je takođe razgovarao o predstojećem Ekspu u Beogradu 2027. godine, gde se očekuje veći broj zemalja učesnica nego na prošlim izdanjima. Mali je naglasio da je cilj podići kvalitet života i infrastrukture kroz investicije koje se sprovode.
Na pitanje o američkim carinama, Mali je izjavio da će Srbija pronaći rešenje za ovaj problem i poručio građanima da ne brinu, jer su u toku razgovori i analize. On je objasnio da postoje razlike u metodologiji između američke i evropske statistike, što otežava tačno razumevanje trgovinskih deficita.
Mali je takođe naglasio važnost domaće tražnje i izvoza kao stubova ekonomske politike Srbije. Povećanje plata, penzija i minimalne zarade su mere koje se sprovode kako bi se obezbedio realan dohodak građana. On je izrazio optimizam da će do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji dostići 1.000 evra, dok se do 2027. godine planira dostizanje prosečne plate od 1.400 evra.
U zaključku, Mali je naglasio da se Srbija suočava sa globalnim izazovima, ali da je stabilna i da ima potrebne resurse za prevazilaženje kriza. On je izrazio uverenje da će Srbija nastaviti da privlači investicije i ostvaruje ekonomski rast, uprkos trenutnim preprekama. Očekuje se da će potpisivanje novih ugovora i dalje jačati ekonomsku poziciju Srbije na međunarodnoj sceni.
