Nenad Šaponja, istaknuti pesnik, esejista, književni kritičar i putopisac, nedavno se našao u najužem izboru za nagradu „Meša Selimović“ za svoju pesničku knjigu „Srećna voda“. Ova knjiga, koja je dobila 12 glasova od članova Velikog žirija, predstavlja samo deo njegovog bogatog književnog opusa, koji traje više od tri decenije. Tokom svoje karijere, Šaponja je osvojio brojne nagrade, uključujući Brankovu nagradu i nagradu „Miroslav Mika Antić“.
U razgovoru o „Srećnoj vodi“, Šaponja ističe da se u knjizi bavi igrom istine i privida u ljudskom životu. On naglašava da je kao pesnik često na strani neizvesnosti, daleko od „zakovanih istina“. „Srećna voda“ je za njega bila otkriće, putovanje na kojem je kao čitalac uvek drugačiji. Oseća radost kada čitaoci prepoznaju energiju koja teče iz njegove poezije, u kojoj traži ideal nepotrošive knjige.
U knjizi se nalaze i ljubavni stihovi, a na pitanje o promeni odnosa prema ljubavi u savremenim vremenima, Šaponja odgovara da je ljubav bitan indikator duše. On veruje da duševnost prepoznaje svoju najstabilniju dejstvenost u pesničkim slikama i da ono najtrajnije što se tiče duše postoji daleko iza svakodnevne buke i banalnosti. Ljubavna poezija, kako kaže, mora biti živa i otkrivati sebe u drugome, što zahteva nove metafore i proširivanje polja smisla.
Šaponja takođe naglašava da njegovo pesništvo zahteva pažljivog čitaoca. Iako se može činiti da su njegove pesme teške za čitanje, on veruje da su neke od njih lako razumljive, čak i dečjem uzrastu. Na osnovu povratnih informacija, uočava da čitaoci u vremenu antipažnje traže duboku pažnju i komunikaciju, što je ključ za razumevanje suštine njegovih dela.
Bavljenje književnom kritikom imalo je značajan uticaj na njegovo stvaralaštvo. Šaponja smatra da se visoki kriterijumi i strogost prema sebi otvaraju novi prostori za kreativnost. Kao psihijatar, on je ušao u svet književnosti zbog srećnih životnih okolnosti, a ne kao deo formalnog obrazovanja u književnosti. Prvu knjigu objavio je kao student medicine, a od tada je potpuno posvećen književnom radu.
Šaponja je takođe na čelu Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“, institucije koja se pokazala kao važna tačka kulture u Vojvodini i šire. On ističe da je ponosan na to kako se u ovoj instituciji prepoznaje i afirmiše srpska kultura, posebno u vreme kada postoji tendencija ka „kulturnoj egzitaciji“. Cilj im je da budu dostojni estetike velikih pisaca poput Miloša Crnjanskog, dok istovremeno promišljaju vrednosti srpske tradicije i savremenosti.
Tokom proteklih godina, Šaponja je učestvovao na brojnim sajmovima knjiga širom sveta, uključujući Pariz, Buenos Ajres, Istanbul, Jerusalim, Peking, Frankfurt i Kairo. Njegovi utisci su toliko bogati da su ih morali uvrstiti u knjigu pod nazivom „A Brisel se da prehodati lako“, koja je već doživela tri izdanja i dobila nagradu „Moma Dimić“. Ova iskustva su ga inspirisala da razmišlja o pisanju novih dela, što govori o njegovoj posvećenosti književnosti i kulturi.
Šaponja ostaje aktivan na književnoj sceni, nastavljajući da istražuje nove teme i oblike u poeziji, dok istovremeno doprinosi razvoju kulture u svojoj zajednici. Njegov rad i dalje inspiriše čitaoce i stvara mostove između prošlosti i savremenosti, ukazujući na značaj umetnosti u oblikovanju ljudskih iskustava i emocija.
