Ekipa „Novosti“ posetila je Muzej savremene umetnosti u Beogradu, koji predstavlja bogatu riznicu srpske i jugoslovenske umetnosti, kao i dela savremenih umetnika. Sa istoričarem umetnosti Mirkom Kokirem razgovarali smo o istorijatu muzeja, aktuelnim izložbama, posetama muzeju, ali i uticaju nadrealizma na prevazilaženje unutrašnjih i spoljašnjih sukoba.
Ideja o modernom osnivanju galerije započela je 1950-ih godina, a zvanično se osniva početkom 1960-ih, kada naziv menja u „Muzej savremene umetnosti“. Kokir objašnjava da je cilj bio da muzej postane centar za modernu i savremenu umetnost u Jugoslaviji, čuvajući značajnu kolekciju umetničkih dela, uključujući slike, skulpture, grafike, crteže, video radove i fotografije jugoslovenskih i srpskih umetnika od početka 20. veka do danas. Pored kolekcije, muzej takođe sadrži jedan od najvećih centara za umetničku dokumentaciju i biblioteku, koja pruža najbolju dokumentaciju o umetnicima i umetničkim zbivanjima u čitavoj Jugoslaviji.
Muzej izlaže i čuva dela istaknutih umetnika poput Nadežde Petrović i Save Šumanovića, koji pripadaju ranoj moderni. Takođe je prošle godine otvorena monumentalna izložba pod nazivom „Aktivitet sto godina nadrealizma“, koja je najveća izložba nadrealizma u Srbiji. Kokir napominje da muzejski prostor čuva najveću kolekciju nadrealističke umetnosti i prati umetničke opuse različitih pravaca i pojava, uključujući savremene umetnike.
Jedna od zanimljivosti o radu Stevana Živadinovića jeste da je sliku „Alge na vetru“ zapravo sanjao, prenoseći svoj san na platno, kako bi podario svima da se izgube u njegovoj ličnoj zemlji snova. Njegove slike žena, poznate kao „Jajne žene“, simbolizuju plodnost, ženstvenost i hrabrost, ukazujući na avangardne poteze koji su više u skladu sa savremenim vremenima nego sa tadašnjom epohom.
Poseta muzeju savremene umetnosti beleži dobru posećenost, sa mnogo domaćih i stranih posetilaca, uključujući i decu. Kokir ističe da su aktuelne izložbe i događaji dodatni motivi za posetu, a posebno se ističe izložba Milene Pavlović Barili, koja privlači pažnju posetilaca.
U razgovoru o reakcijama Beograda na savremenu umetnost, Kokir navodi da je nadrealizam možda manje shvaćen, ali da se dobro reaguje na njegove teme, jer se mogu povezati sa savremenim problemima. Deca koja posete izložbe često povezuju nadrealistička dela sa svojim snovima i ličnim izazovima.
Jedan deo galerije posvećen je pedagogiji nadrealizma i uključuje različite primere dečijih radova, kao i aktivnosti za inkluziju osetljivih grupa. Muzej sprovodi razne programe za decu, uključujući saradnju sa školama i udruženjima građana, obezbeđujući i prilagođene sadržaje za osobe sa invaliditetom.
Muzej savremene umetnosti ima pet nivoa, što omogućava postavljanje različitih izložbi koje se prepliću. Mirko Kokir naglašava važnost muzeja kao institucije koja čuva i baštini kolekciju jugo-srpske umetnosti 20. i 21. veka. On poziva publiku da sa otvorenim umom i srcem pristupe izložbama, ukazujući na to da savremena umetnost ne treba da bude zastrašujuća ili nedostižna.
U svetlu trenutnih sukoba u društvu, Kokir ističe da savremena umetnost može pomoći ljudima da se suoče sa svojim strahovima i brigama. Izložbe nadrealista, koje su uključivale umetnike angažovane u društvenim pitanjima, mogu podstaknuti dublje razmišljanje i pružiti novu perspektivu na savremene izazove. Na taj način, umetnost postaje sredstvo za prevazilaženje ličnih i kolektivnih problema, nudeći odgovore na egzistencijalna pitanja stvarnosti.
