Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je tokom panel diskusije u Evropskom parlamentu da projekat „Jadar“ nije samo rudarski poduhvat, već test sposobnosti Evrope da deluje u skladu sa sopstvenim dugoročnim interesima. On naglašava važnost izgradnje otpornog i održivog lanca vrednosti litijuma kako bi se obezbedila zelena industrijska budućnost Evrope, umesto da se oslanjaju na strane dobavljače, što ih čini ranjivim na geopolitičke uticaje i ekonomske krize.
Čadež je ukazao na to da je neophodno da Evropska unija (EU) preuzme odlučujuću ulogu u podršci strateškim projektima u oblasti litijuma unutar i van svojih granica. On je naglasio da je integracija Srbije i Zapadnog Balkana u evropsku tranziciju čiste energije ključna za budućnost Evrope. U svom autorskom tekstu na LinkedIn-u, Čadež je istakao da se diskusija o projektu „Jadar“ ne može svesti samo na ekološke standarde ili ekonomski uticaj, već se radi o širem pitanju političkih interesa i dezinformacija.
S obzirom na to da EU trenutno uvozi većinu svog litijuma izvan kontinenta, Srbija, sa trećim najvećim rezervama litijuma u Evropi, može značajno doprineti potrebama EU za proizvodnjom baterija. Ipak, dok zemlje poput SAD-a i Kine aktivno osiguravaju svoje sirovine, Evropa se suočava sa izazovima usled dezinformacija i lokalnih političkih dinamika koje usporavaju razvoj litijumskih projekata.
Projekat „Jadar“ predstavlja test sposobnosti Evrope da se oslobodi zavisnosti od stranih dobavljača i izgradi sopstveni budući lanac vrednosti litijuma. Čadež je pozvao na promenu narativa u diskusiji o litijumu u Srbiji, naglašavajući potrebu za novim pristupom koji bi obuhvatio širu sliku o industrijskoj otpornosti Evrope.
On predlaže nekoliko ključnih rešenja:
- Regulatorni okvir za održivi litijum: EU bi trebalo da formira nezavisnu radnu grupu koja bi nadgledala ekološku i industrijsku usklađenost, kako bi se obezbedila transparentnost i odgovornost.
- Ulaganje u ceo lanac vrednosti litijuma: Srbija ne nudi samo sirovine, već i kapacitete za preradu litijuma i proizvodnju baterija. EU bi trebala da poveća ulaganja u ovaj lanac vrednosti kako bi obezbedila kontrolu nad snabdevanjem.
- Suzbijanje dezinformacija: EU treba da prepozna i razotkrije kampanje dezinformacija koje utiču na projekte vezane za kritične sirovine. Uspostavljanje nezavisnog ekonomskog monitoringa moglo bi pomoći u proceni dugoročnog uticaja projekata na BDP i zapošljavanje.
Čadež ističe da izbor koji stoji pred Evropom nije samo pitanje Srbije, već izazov za celu Uniju. Ako EU ne izgradi održiv lanac vrednosti litijuma, ostaviće se ranjivom na geopolitičke uticaje i ekonomsku stagnaciju. On naglašava da je važno da EU deluje odlučno i podrži strateške projekte, kako bi Srbija i Zapadni Balkan bili u potpunosti integrisani u evropsku tranziciju ka čistoj energiji.
Na kraju, Čadež zaključuje da se ne radi samo o rudarstvu, već o budućnosti Evrope. U svetlu globalnih klimatskih promena i sve veće potražnje za zelenim tehnologijama, projekat „Jadar“ predstavlja ključni korak ka održivoj i nezavisnoj evropskoj industriji. Evropa se mora suočiti sa izazovima i prilikama koje donosi tranzicija ka čistoj energiji, a Srbija može igrati značajnu ulogu u tom procesu.
