Česnica je tradicionalni hleb koji se mesi na Božić, a neizostavni deo je novčić koji se stavlja unutra. Prema narodnom verovanju, osoba koja pronađe novčić imaće sreće i novca tokom godine. Mnogi ga čuvaju u novčaniku cele godine. Međutim, Crkva gleda na ovu tradiciju iz dublje perspektive i smatra da novčić treba da simbolizuje pomoć i humanost u društvu. Domaćin bi trebalo da „otkupi“ novčić od onoga ko ga pronađe i čuva ga do sledećeg Božića.

Profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, otac Sava Milin, potvrdio je ovu simboliku novčića u česnici. Novčić treba da predstavlja simbol pomoći i zajednice koja prepoznaje potrebu za pomoći drugima. Osoba koja pronađe novčić treba da simboliše onoga kome je pomoć potrebna i da bude spremna da pomogne drugima.

Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto zajedno sa Božićnim ručkom. Badnji dan je nazvan po badnjaku koji se seče i pali, a simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus. Josif, Isusov zemaljski otac, je založio badnjak da ugreje pećinu. Varnice koje su poletele u nebo najavile su poseban događaj.

Pšenica također ima simbolično značenje i vezuje se za roditelje Isusa Hrista, Bogomajku i Josifa. Ova tradicija se praktikuje kao znak poštovanja prema ovim svetim ličnostima.

Česnica i novčić u njoj imaju duboko simbolično značenje i predstavljaju tradiciju koja promoviše humanost, pomoć i zajedništvo u društvu. Ova tradicija se održava vekovima unazad i predstavlja važan deo Božićnih običaja u Srbiji. Svake godine, domaćice mesu česnicu sa nadom da će pronaći novčić i doneti sreću sebi i svojoj porodici. Crkva podržava ovu tradiciju, ali ističe da novčić treba da simbolizuje više od materijalnog bogatstva, već i humanost i spremnost da se pomogne drugima.