Inflacija u Srbiji će, prema najnovijim projekcijama Narodne banke Srbije (NBS), ostati u granicama cilja u naredne dve godine, sa ciljanom stopom od 3,0% plus minus 1,5%. Viceguverner NBS, Željko Jović, izjavio je tokom predstavljanja februarskog izveštaja o inflaciji da se očekuje da će međugodišnja inflacija na početku godine biti blizu gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. On je naglasio da bi inflacija trebala postepeno da uspori i do kraja godine se približi centralnoj vrednosti cilja.
Restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano smanjenje svetskih cena energenata doprinose ovom trendu. Jović je takođe istakao da dolazak nove poljoprivredne sezone, ukoliko bude prosečna, može rezultirati pojeftinjenjem voća i povrća, čime bi se smanjili troškovi u proizvodnji hrane. Očekuje se da će kretanje realnih zarada biti u skladu sa rastom produktivnosti, što bi dodatno doprinelo usporavanju bazne inflacije.
Analizirajući fenomen poznat kao „čipflacija“, Jović je naveo da su cene jeftinijih brendova brže rasle od skupljih brendova istih proizvoda. U periodu od 2022. do 2024. godine, kumulativni rast cena jeftinijih brendova bio je za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje. Takođe, najveća razlika u kretanju cena između jeftinijih i skupljih brendova primećena je tokom najizraženijih inflatornih pritisaka.
Pozitivna dinamika aktivnosti u privredi nastavljena je i u poslednjem tromesečju 2024. godine, sa međugodišnjim rastom bruto domaćeg proizvoda od 3,3%. Jović je istakao da je Srbija, uprkos kompleksnim globalnim uslovima, nastavila da pokazuje visok stepen otpornosti. Rekordan priliv stranih direktnih investicija u 2024. godini iznosio je 5,2 milijarde evra, a kapitalni izdaci države dostigli su oko šest milijardi evra. Fiskalni deficit je bio niži od projektovanog, iznoseći dva odsto BDP-a, što je rezultiralo opadanjem javnog duga.
Analiza potrošačkih cena pokazuje poboljšanje distribucije međugodišnjeg rasta cena u 2024. godini, sa smanjenim udelom proizvoda i usluga koji su zabeležili dvocifren međugodišnji rast. Povećan je procenat proizvoda i usluga koji u 2024. godini nisu poskupeli, a čak je 100 proizvoda i usluga imalo niže cene nego godinu dana ranije.
U januaru 2025. godine, potrošačke cene su povećane za 4,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. U decembru 2024. godine, međugodišnja inflacija iznosila je 4,3%. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u januaru 2025. godine, u odnosu na decembar 2024. godine, u proseku su porasle za 0,6%.
Rast cena zabeležen je u grupama kao što su komunikacije (1,3%), transport (1,2%), rekreacija i kultura (0,7%), kao i u grupama hrana i bezalkoholna pića, i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (po 0,6%). Zdravlje je imalo rast od 0,5%, dok su oprema za stan i tekuće održavanje, kao i restorani i hoteli, porasli za po 0,4%.
Pad cena zabeležen je u grupi odeće i obuće (-0,6%), dok se cene drugih proizvoda i usluga nisu značajno menjale. Ova kretanja cena ukazuju na kompleksan ekonomski kontekst u kojem se Srbija nalazi, sa izazovima inflacije, ali i pozitivnim signalima u pogledu stranih investicija i rasta BDP-a.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Srbija nastavlja da se suočava sa inflacionim pritiscima, ali i da se prepoznaju određeni pozitivni trendovi koji mogu doprineti stabilizaciji ekonomije u narednim godinama.
