U četvrtak će se glasati o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku, a za usvajanje će najverovatnije biti potrebna prosta većina glasova članica. Prema nacrtu rezolucije, krivična odgovornost za zločin genocida ne može biti pripisana nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi u celini. Srpska delegacija, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, pokušava ubediti što više država da ne podrže rezoluciju.

Nemačka i Ruanda su inicirale rezoluciju, a Vlada Crne Gore podnela je amandmane koji su prihvaćeni. Nacrt rezolucije predviđa da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, osuđuje akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine i genocid, poziva na nastavak pronalaženja i identifikacije žrtava, te traži nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida. U preambuli rezolucije ističe se individualna odgovornost za zločin genocida.

Vučić je izjavio da se Srbija bori protiv rezolucije zbog ukidanja Republike Srpske, revizije presude za odgovornost Srbije, te finansijskog zahteva i opterećivanja zemlje. Naznačio je da će biti „prijatelj“ svima koji glasaju protiv rezolucije ili su uzdržani.

Rezolucija će biti usvojena prostim većinom ili dvotrećinskom većinom, u zavisnosti od toga da li će biti označena kao „važno pitanje“. Nemačka, Ruanda i druge zemlje podržale su rezoluciju, dok se Srbija, Rusija, i nekoliko drugih zemalja protive. Crna Gora je podnela amandmane na nacrt rezolucije koji su prihvaćeni.

Ukupno 32 zemlje, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Bugarsku, Sloveniju, i druge evropske zemlje podržale su rezoluciju. Organizacija islamske saradnje (OIC) takođe je podržala rezoluciju. Najverovatnije će biti potrebna prosta većina glasova za usvajanje rezolucije, a predstojeće glasanje izaziva veliku pažnju i dilemu širom sveta.