Testiranja predškolaca kod psihologa pokazala su niz izazova sa kojima se suočavaju budući prvaci. Iako su ove generacije često bistrije od prethodnih, primetno je da imaju manji fond reči, lošu grafomotoriku i smanjenu pažnju. U završnim izveštajima pedijatara često se javljaju dijagnoze poput ravnih tabana i krive kičme, dok se gojaznost takođe sve više uočava među malim đacima.
Prema rečima Jelene Kenić, psihologa iz OŠ „Pavle Savić“, problemi koji se uočavaju kod predškolaca nisu dramatični i mogu se ispraviti. Standardizovani testovi za procenu zrelosti za školu slični su onima koje su nekada polagali njihovi roditelji. „Novije generacije prvaka su navikle na mobilne telefone i kompjutere, što utiče na njihovu sposobnost da se međusobno komuniciraju. Zbog toga im je fond reči manji, iako su bistriji od vršnjaka pre deset godina,“ ističe Kenićeva.
Deca su često nemirna, teško se fokusiraju i ne mogu dugo da sede. Navikli su da se kreću dok koriste tehnologiju, zbog čega se čini da su nekadašnja deca bila disciplinovanija. Iako su manje fokusirana na školske zadatke, budući školarci su veoma zainteresovani za teme koje ih privlače, kao što su planete ili drugi aspekti svemira. Ipak, mnogi od njih imaju poteškoća sa osnovnim veštinama kao što su držanje olovke i crtanje.
Kenić naglašava da nije nužno da deca budu spremna da prepoznaju slova ili da čitaju kada krenu u školu. To može biti prednost u prvih nekoliko meseci, a roditeljima se savetuje da sačekaju još godinu dana ako smatraju da njihova deca nisu zrela za školu. „Zrelost za školu nema veze sa inteligencijom. To su pametna deca, ali nisu još dostigla zrelost potrebnu za prihvatanje školskih obaveza,“ dodaje Kenić.
Zdravstveni problemi koji muče buduće đake prvake, prema sistematskim pregledima, uključuju ravne tabane i loše držanje. Pedijatri primećuju da se ovi problemi sve više javljaju, ali ne može se tačno odrediti uzrok. Neki od mogućih faktora uključuju smanjenu aktivnost dece i njihovu naviku da sve manje hodaju bosa. Dr Dejan Jonev, pedijatar, navodi da su ravni tabani postali češći od krive kičme, a to može biti posledica nošenja obuće sa ulošcima i nedostatka fizičke aktivnosti.
„Ravni tabani su postali učestaliji kod dece, čak i ona koja su prošla kroz terapije i nošenje obuće sa ulošcima. Nekada su deca više vremena provodila bosa, što je moglo doprineti smanjenju ovih deformiteta,“ kaže Jonev. Takođe, on ističe da loše držanje tela nije nužno povezano sa težinom školske torbe, već sa načinom hodanja i opštim stavom tela.
U svetlu ovih saznanja, važno je da roditelji i prosvetni radnici obrate pažnju na razvoj dece i pruže im podršku kako bi se prevazišli ovi problemi. Zdravstvena i psihološka priprema za školu može značajno uticati na uspeh i dobrobit budućih đaka. U tom smislu, potrebna je saradnja između roditelja, stručnjaka i škola kako bi se stvorili optimalni uslovi za razvoj dece.
U zaključku, iako budući prvaci pokazuju određene nedostatke u razvoju, njihova inteligencija i znatiželja su očigledni. Ključ leži u pronalaženju pravih pristupa i metoda koji će im pomoći da prevaziđu izazove i uspešno se adaptiraju na školski sistem.
