Zagovornici obnove kupovine ruskog gasa, među kojima su zvaničnici Mađarske i Nemačke, smatraju da bi ovaj potez mogao da podstakne i Rusiju i Evropu na podršku mirovnom sporazumu koji bi stabilizovao energetsko tržište kontinenta. Ova informacija je objavljena u Fajnenšel tajmsu, koji se poziva na neimenovane izvore iz Evropske unije (EU).
Iako postoje predlozi da se snabdevanje EU ruskim gasom uključi u sporazum o okončanju rata, protiv ovog predloga se protive glavni saveznici Ukrajine unutar EU, kao i zvaničnici nekih istočnih članica bloka. Ukrajina je pre manje od mesec dana obustavila tranzit ruskog gasa kroz svoju teritoriju, što je izazvalo proteste Slovačke i Mađarske, koje se i dalje oslanjaju na ruski gas, usprkos naporima EU da diversifikuje svoje izvore snabdevanja.
Evropske zemlje i dalje kupuju ruski tečni prirodni gas (LNG), dok je Turski tok ostao jedini gasovod kojim ruski gas dolazi do EU. Mađarska je nedavno objavila da je dobila „garancije koje je tražila“ od EU za obezbeđivanje tranzita energije prema evropskim zemljama, nakon pretnje da će uložiti veto na sankcije Moskvi. Ubrzo nakon toga, Evropska komisija je najavila nastavak razgovora sa Ukrajinom, Slovačkom i Mađarskom o isporuci gasa.
Pre ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, EU je dobijala oko 40 procenata svog gasa iz Rusije putem gasovoda, pri čemu je Nemačka bila vodeći kupac. Međutim, izvoz fosilnih goriva predstavlja ključni deo prihoda ruske države i pomaže u finansiranju njenog rata protiv Ukrajine, zbog čega Kijevovi partneri pozivaju na potpunu obustavu kupovine.
Uprkos ovim zahtevima, EU je obustavila kompletan uvoz ruskog uglja, većinu uvoza ruske nafte i više od dve trećine uvoza ruskog gasa. Evropska komisija je nedavno saopštila da EU želi da eliminiše sva ruska fosilna goriva sa svog tržišta do 2027. godine. Predsednik SAD, Donald Tramp, koji je izrazio želju da posreduje u postizanju mirovnog sporazuma za Ukrajinu, pozvao je Evropu da poveća kupovinu američkog tečnog prirodnog gasa i poveća proizvodnju nafte kako bi smanjila cene i umanjila ruske prihode.
Ova situacija stvara kompleksan geopolitički pejzaž u kojem se interesi različitih zemalja prepliću. Na jednoj strani, Mađarska i Nemačka pokušavaju da pronađu rešenje koje će omogućiti nastavak snabdevanja energijom, dok na drugoj strani, Ukrajina i njeni saveznici teže da obezbede potpunu obustavu ruskog uvoza kako bi oslabili Moskvu.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su energetski resursi postali ključni faktor u oblikovanju odnosa između zemalja. Kako se rat u Ukrajini nastavlja, tako i pritisak na EU da smanji zavisnost od ruskih fosilnih goriva raste. Mnogi analitičari smatraju da je potreba za diversifikacijom izvora snabdevanja postala prioritet, a ekonomske sankcije koje je EU uvela Rusiji, kao i promene u politici prema energentima, ukazuju na dugoročnu strategiju za smanjenje zavisnosti.
U zaključku, predlog o obnovi kupovine ruskog gasa u sklopu potencijalnog mirovnog sporazuma izaziva podeljena mišljenja unutar EU. Dok neki zvaničnici smatraju da bi to moglo pomoći stabilizaciji energetskog tržišta, drugi upozoravaju na opasnosti koje dolaze sa nastavkom trgovine sa Rusijom. U ovakvoj situaciji, važno je da se pronađu rešenja koja će obezbediti energetske potrebe evropskih zemalja, ali i zaštititi principe podrške Ukrajini i njenim naporima za očuvanje suvereniteta.
