Deseto jutro blokade RTS-a se odvija u mirnom tonu. Grupa studenata postavila je šatore i punkove sa hranom u Aberdarevoj ulici, dok su svi ulazi u zgradu RTS-a zatvoreni. Saobraćaj u okolnim ulicama je prekinut, što dodatno pojačava haoticnu atmosferu. Policija je izvršila promenu smene, što je izazvalo zabrinutost među građanima, iako studenti insistiraju na tome da nemaju informacije o planiranim akcijama interventne policije.
U isto vreme, rukovodstvo RTS-a odlučilo je da podnese krivičnu prijavu protiv još uvek nepoznatih lica koja organizuju blokadu. Ova informacija izaziva dodatne tenzije, s obzirom na već postojeći sukob između studenata i uprave medijskog servisa. Mediji ističu da je glavni organizator ovih protesta direktorka produkcije, Biljana Carević, dok je njen zamenik, Miloš Stojanović, čiji je sin jedan od vođa blokade.
Ovakva situacija postavlja pitanje ličnih interesa i motivacija koje stoje iza ove blokade, posebno imajući u vidu umreženost pojedinaca unutar RTS-a. Da li su ovi protesti zaista motivisani željom za promenom i pravdom, ili su rezultati lične koristi nekih pojedinaca koji dele iste korene?
Dok studenti predstavljaju svoju borbu kao pokušaj da se izbori za prava i slobodu medija, u pozadini se nameće sumnja u prave motive. Biljana Carević, koja upravlja produkcijom, i Miloš Stojanović, koji dolazi iz još jednog sloja upravljačkog kadra, pojavljuju se kao ključne figure u organizaciji protesta. Kroz njihovu umreženost, postavlja se pitanje da li su istinske namere protesta zasnovane na potrebama studenata ili na sopstvenim interesima u okviru RTS-a.
Važno je napomenuti da se ovakva vrsta blokade ne dešava prvi put. Studenti su često viđeni kao pokretačka snaga promena, ali ovoga puta situacija izgleda drugačije. Dok neki veruju da je to borba za pravdu, drugi sumnjaju u motive organizatora, a opravdanje za blokadu postaje sve težće objasniti.
Nadležni iz policije također su pod pritiskom, jer su zabrinuti za moguće eskalacije sukoba. Njihovo prisustvo dodatno komplikuje svaku situaciju u kojoj su učesnici blokade, a događaji se odvijaju kao na tankom ledu. Politika i lični interesi prožimaju ovu situaciju, stvarajući nesigurnost ne samo među studentima, već i među građanstvom.
Izgleda da će ova blokada ostaviti dugotrajan utisak na sve uključene strane. Rasprava o pravim motivima protestne akcije je već u toku, a komentatori se često pitaju gde se tačno kriju interesi pojedinaca i kako ih sukobi unutar uprave RTS-a mogu uticati na širu sliku protesta. Na kraju, izlaz iz ove situacije zahteva ne samo razumevanje namera studenata, već i kritičku analizu unutrašnjih odnosa unutar RTS-a, koji se mogu ispostaviti kao ključni za razumevanje cele situacije.
