Analitičar Dejan Vuk Stanković istakao je važnost samostalnosti studenata u trenutnim političkim i društvenim previranjima u Srbiji. On smatra da studenti koji su se okupili u blokadi mostova ne bi trebali da dozvole da ih opozicione stranke zloupotrebe u svojim političkim ciljevima. Stanković je naglasio da stav plenuma Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazuje da studenti ne žele da budu instrumenti političkih partija.
U razgovoru za Tanjug, Stanković je ukazao na to da je plenum studenata Filozofskog fakulteta odlučio da se ograditi od učešća političkih aktera u blokadi, što, prema njegovom mišljenju, govori o samosvesti i nezavisnosti studenata. „U plenumima sede ljudi koji su samosvesni i nisu podložni uticaju političkih partija“, rekao je analitičar.
Ova situacija ukazuje na širi trend u društvu, gde mladi ljudi traže načine da se organizuju i izraze svoje nezadovoljstvo bez mešanja političkih struktura koje su, prema rečima Stankovića, često nemoćne da se nametnu kao vođe pobunjenog dela društva. On je dodao da se može očekivati domino efekat u narednim danima i nedeljama, jer studenti ne žele da budu korišćeni kao politička marioneta.
Ovo je posebno značajno u svetlu aktuelnih dešavanja u zemlji, gde su protesti i blokade postali učestali oblik izražavanja nezadovoljstva građana prema vladi. Stanković ističe da studenti, kao ključni deo društva, imaju moć da utiču na promene, ali samo ako ostanu nezavisni i fokusirani na svoje ciljeve.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da su studenti tradicionalno bili pokretačka snaga društvenih promena u različitim delovima sveta. Njihova sposobnost da se organizuju i artikulišu svoje zahteve može značajno uticati na društvene i političke tokove. Međutim, kako bi to postigli, neophodno je da ostanu izvan uticaja stranaka i drugih političkih aktera koji bi mogli da pokušaju da iskoriste njihovu energiju i entuzijazam za sopstvene ciljeve.
Stanković dalje naglašava da je važno da studenti jasno definišu svoje zahteve i prioritete. Umesto da se pridruže postojećim političkim strankama, oni bi trebali da se fokusiraju na stvaranje svojih platformi i inicijativa koje odražavaju njihove vrednosti i potrebe. Ovo će im omogućiti da zadrže kontrolu nad svojim pokretom i osiguraju da njihovi interesi budu zaštićeni.
U vreme kada se društvo suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske poteškoće, nezaposlenost i političku nestabilnost, studenti imaju priliku da postanu vođe promena. Njihov angažman i aktivizam mogu inspirisati druge grupe u društvu da se uključe u proces i da se bore za bolje sutra.
Jedan od ključnih faktora za uspeh studentskog pokreta biće njihova sposobnost da se organizuju i komuniciraju. Koristeći savremene tehnologije i društvene mreže, studenti mogu brzo širenje informacija i mobilisanje podrške. Ovo može pomoći da se stvori šira koalicija koja može uticati na vlasti i donosioca odluka.
Takođe, važno je da studenti razviju strategije za dijalog sa vlastima. Umesto da se isključivo oslanjaju na proteste i blokade, oni bi mogli razmotriti mogućnosti za pregovore i saradnju u cilju postizanja svojih ciljeva. Ovo bi moglo dovesti do konstruktivnijeg okvira za rešavanje problema i postizanje pozitivnih promena.
U zaključku, Stanković naglašava da je trenutna situacija prilika za studente da se afirmišu kao važan faktor u društvenim promenama. Održavanjem nezavisnosti od političkih stranaka i fokusiranjem na svoje ciljeve, oni mogu postati ključni akteri u borbi za pravdu i bolji život u Srbiji. Njihova sposobnost da se organizuju i artikulišu svoje zahteve može doneti značajne promene, ne samo za njih same, već i za čitavo društvo.
