Čedomir Antić, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, izrazio je svoje mišljenje o trenutnim dešavanjima na fakultetu, koja je već 18 godina, kako tvrdi, žrtva anarhista. U gostovanju na TV Prva, Antić je istakao da ono što se dešava danas ne treba smatrati studentskim protestima, već blokadama, naglašavajući razliku između ova dva pojma. On je takođe ukazao na to da studenti koji učestvuju u blokadama primenjuju model koji potiče iz Hrvatske, koji karakteriše totalitarna ideologija.

Antić je, odgovarajući na pitanja voditeljke, podsetio na svoje aktivno učešće u studentskim protestima iz 1996. godine, naglašavajući da je tadašnja borba bila drugačija i legitimna. „Prvo, ovo danas nisu protesti, već blokade, a to nije isto,“ rekao je Antić, dodajući da se na Filozofskom fakultetu suočavaju sa grupom koja promoviše anarhizam i koja, po njegovom mišljenju, donosi negativne posledice na akademsku zajednicu.

On je kritikovao trenutne studente, tvrdeći da im je uzor „hrvatski anarhizam“, koji, kako je naveo, nikada nije uspeo da postigne značajne ciljeve. „To je tužno. Model koji je primenjen sa upadom i blokadama fakulteta 1. i 2. decembra je potpuno anarhistički,“ rekao je Antić. Ova izjava izazvala je brojne reakcije, s obzirom na to da se mnogi studenti ne slažu sa njegovim stavovima.

U razgovoru je profesor Antić istakao da su trenutni događaji rezultat dugotrajne borbe između različitih ideoloških pristupa unutar fakulteta. On smatra da su studenti koji učestvuju u blokadama zaboravili na pravu svrhu studentskog angažovanja i izražavanja mišljenja, koja bi trebala biti zasnovana na dijalogu i argumentaciji, a ne na nasilnim metodama.

Antić je istakao da se na fakultetu nalazi sve više studenata koji se protive ovakvim metodama, ali da se njihovi glasovi često ne čuju zbog dominacije anarhističke grupe. On veruje da je potrebno osnažiti glas razuma i promovisati kulturu dijaloga kako bi se prekinulo s trenutnim stanjem.

Na pitanje voditeljke o tome da li se plaši za budućnost akademske zajednice, Antić je odgovorio da je zabrinut, ali da se nada da će se studenti jednog dana probuditi i shvatiti značaj saradnje i zajedničkog delovanja. „Akademska zajednica mora biti mesto gde se razmenjuju ideje, a ne gde se primenjuju totalitarne metode,“ zaključio je Antić.

Ova situacija na Filozofskom fakultetu nije jedinstvena, jer se slični konflikti mogu videti i na drugim univerzitetima u Srbiji. Mnogi profesori i studenti izražavaju zabrinutost zbog uspona radikalnih ideja i metoda koje se koriste za izražavanje neslaganja. U tom kontekstu, Antićeva izjava može biti shvaćena kao poziv na buđenje akademske zajednice, kako bi se prevazišle podele i sukobi koji utiču na kvalitet obrazovanja.

Iako se čini da su blokade postale sve prisutnije, profesor Antić veruje da će se studenti, s vremenom, okrenuti konstruktivnijim metodama izražavanja svojih stavova. On se nada da će dijalog i saradnja prevladati, i da će akademska zajednica ponovo postati prostor za razmenu ideja i znanja, a ne arenu sukoba i nasilja.

Ovaj razgovor sa Čedomirom Antićem otvorio je brojna pitanja o stanju studentskog aktivizma i njegovoj budućnosti, ali i o načinu na koji se studenti bore za svoja prava. U svetlu trenutnih dešavanja, jasno je da će se ova tema nastaviti razvijati i da će biti neophodno pronaći ravnotežu između različitih stavova i pristupa unutar akademske zajednice.