U toku je pokušaj likvidacije dva predsednika Republike Srpske, aktuelnog predsednika Milorada Dodika i prvog predsednika Republike, Radovana Karadžića. Ove tvrdnje izneo je advokat Goran Petronijević, član pravnog tima Milorada Dodika i dugogodišnji pravni zastupnik Radovana Karadžića. Petronijević smatra da nije slučajno što su ovi procesi pokrenuti, već da predstavljaju deo šire strategije pritiska na srpski narod.
Petronijević ističe da proces protiv Dodika nije pravno zasnovan i da je reč o političkom progonu. On tvrdi da bi, da je reč o legalnom postupku, optužnica protiv Dodika i Miloša Lukića bila odbačena. Prema njegovim rečima, optužbe su toliko apsurdne da bi se mogle uporediti sa optužbom protiv patrijarha zbog nošenja krsta. On smatra da je za suđenje u Sarajevu karakterističan cirkus koji ruši osnovne principe pravde.
Kada je reč o presudi, Petronijević ukazuje na to da bi osuđujuća presuda Miloradu Dodiku bila akt dezintegracije Bosne i Hercegovine (BiH). On naglašava da ne postoji pravni osnov koji bi mogao opravdati takvu presudu. Ukoliko bi sudija Sena Uzunović donela osuđujuću presudu, to bi, prema njegovim rečima, predstavljalo najdestruktivniji akt u BiH u poslednjih 30 godina, koji bi mogao imati posledice slične onima iz devedesetih godina.
Advokat Petronijević smatra da postoji mogućnost oslobađajuće presude ili odbacivanja optužnice, ukoliko sudija Uzunović primeni relevantne pravne institute. On naglašava da je političko Sarajevo nikada nije odustalo od pokušaja da eliminira Dodika iz političkog života, posebno nakon što nisu uspeli da ga izbacuju na izborima.
U vezi sa situacijom Radovana Karadžića, koji se nalazi u britanskom zatvoru, Petronijević ukazuje na katastrofalne uslove njegovog zatvaranja. On naglašava da se Karadžiću ne pruža adekvatna zdravstvena nega, a advokati konstantno upozoravaju međunarodne institucije na torturu koju trpi. Petronijević smatra da bi premeštaj Karadžića u zatvor u Sheveningenu bio jedini način da se obezbede bolji uslovi.
Advokat takođe komentariše trenutnu situaciju u advokaturi u Srbiji, gde su mnogi procesi obustavljeni zbog štrajka advokata. Petronijević je izrazio zabrinutost zbog politizacije advokature i smatra da građani i advokati trpe zbog ovih obustava. On naglašava da je pravo na rad fundamentalno pravo i da ne bi trebalo da bude ugroženo zbog političkih razloga.
Na kraju, Petronijević komentariše stavove opozicije u Republici Srpskoj, koje smatra problematičnim. On ukazuje na to da opozicija ne može da se igra sa sudbinom Republike Srpske, jer je država stvorena i od strane njihovih lidera. Prema njegovim rečima, Dodikova situacija nije privatna stvar, već pitanje koje se tiče čitave Republike Srpske.
U svetlu svih ovih dešavanja, očigledno je da se politička situacija u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj dodatno komplikuje, a sudski procesi postaju sve više instrument političkog pritiska. Advokati, kao i politički analitičari, prate razvoj situacije sa velikim interesovanjem, s obzirom na moguće posledice koje bi mogle rezultirati iz trenutnog stanja.
