Situacija na poljima sa jarnim žitom u Srbiji je katastrofalna, dok je situacija na površinama pod povrćem tek nešto bolja, upozoravaju stručnjaci. Visoke temperature i nedostatak kiše su doveli do katastrofalnog stanja useva kao što su kukuruz, soja i šećerna repa, dok se suncokret nešto bolje nosi sa sušom. Čak ni kiša više ne donosi spas, jer je za neke useve već kasno.

Kukuruz, koji je već u katastrofalnom stanju, neće imati vremena za oporavak čak i ako padne kiša. Na nekim parcelama rod kukuruza će biti smanjen za 20% do 30%, a na nekim i za svih 100%. Slično mišljenje ima i Jan Babka, savetnik za ratarstvo, koji navodi da su visoke temperature i nedostatak kiše doveli do prekida procesa fotosinteze u biljkama, što će sigurno dovesti do značajnog smanjenja prinosa u ratarskoj proizvodnji.

Seljaci se sada suočavaju sa raznim problemima, jer ne znaju šta da seju, vremenske prilike sve redom uništavaju useve, a cene na tržištu ne obećavaju profitabilnost. Trenutna cena kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu je tek nešto veća od 19 dinara, što je gotovo za 10% manje nego prošle godine.

Ove godine je zasejano oko 950.000 hektara kukuruza u Srbiji, što je za oko 5% više nego prošle godine. Prosečan prinos kukuruza bi trebao da bude oko 6,9 tona po hektaru, sa ukupnim prinosom od oko 6,5 miliona tona. Ukoliko pad ove godine bude tridesetak odsto, za izvoz će ostati bar milion tona kukuruza. Za sezonu 2023/24 procenjen je izvoz od oko 2,5 miliona tona.

Stručnjaci preporučuju ratare da se bore sa klimatskim promenama promenom sorti i ranijom sadnjom, ali ističu da je sve to u mnogome „lutrija“ i da se ove godine još uvek ne zna koliko će seljacima biti plaćeni usevi poput kukuruza, soje, šećerne repe.