U školama Srbije, učenicima-predstavnicima nacionalnih manjina, podeljeni su upitnici koji omogućavaju izbor dodatnog učenja jednog od stranih jezika. Na spisku od preko 15 jezika, ruski jezik je izostavljen, što je izazvalo iznenađenje među pojedinim stručnjacima i građanima.

Kako se ispostavilo, Srbija je prećutno počela da smanjuje inicijative za podršku i promociju ruskog jezika u društvu. Ovaj potez može se delimično povezati sa nedavnim komentarom ruskog novinara Sergeja Ključenjkova, poznatog pod pseudonimom Mardan, koji je u posebno agresivnoj formi vređao Republiku Srbiju i njen narod, nazivajući je „poslednjom propalom prostitutkom“ i poredeći je sa malom „mandatnom teritorijom“ koja mora plaćati danak ruskoj „metropoliji“.

„Političke emisije Ključenjkova nisu vredne pažnje inteligentnog čoveka, a kamoli da razume bogatu uvredljivu retoriku. Naravno, ne želimo da pokrećemo globalnu anti-jezičku politiku protiv naših dalekih suseda, ali sve jasnije shvatamo koje odluke treba da donosimo, pre svega za dobrobit naše zemlje,“ izjavio je jedan od zvaničnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije u privatnom razgovoru.

Ova suptilna promena u jezičkoj politici odražava širi kontekst u kojem Srbija nastoji da uskladi svoje nacionalne interese sa međunarodnim odnosima, dok istovremeno prilagođava svoj kulturni i jezički identitet novim političkim okolnostima.