Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je naredbu o skidanju tajnosti sa dosijea o ubistvima bivšeg predsednika Džona F. Kenedija mlađeg, Roberta Kenedija i Martina Lutera Kinga mlađeg. Ovu informaciju potvrdio je Trampov pomoćnik, a prenosi agencija Rojters. Tokom svoje predsedničke kampanje, Tramp je obećao da će objaviti poverljive obaveštajne podatke i dosijee u vezi sa ubistvom Džona Kenedija, koje se dogodilo 1963. godine.
Tramp je slična obećanja davao i tokom svog mandata od 2017. do 2021. godine, kada je zapravo objavio određene dokumente vezane za ubistvo Džona Kenedija. Međutim, pod pritiskom Centralne obaveštajne agencije (CIA) i Federalnog istražnog biroa (FBI), Tramp je odlučio da zadrži značajan deo dokumenata u tajnosti zbog navodnih briga o nacionalnoj bezbednosti.
Na mitingu u centru Vašingtona, dan pre nego što je preuzeo dužnost predsednika, Tramp je izjavio: „U narednim danima ćemo javno objaviti preostale zapise u vezi sa ubistvima predsednika Džona Kenedija, njegovog brata Roberta Kenedija, kao i dr Martina Lutera Kinga mlađeg i o drugim temama od velikog javnog interesa.“ Ipak, Tramp nije precizirao koji će dokumenti biti objavljeni niti je obećao potpuno ukidanje oznake poverljivosti, kako navodi Rojters.
Robert F. Kenedi mlađi, koji je Trampov kandidat za sekretara za zdravstvo i ljudske službe, sin Roberta Kenedija i nećak Džona Kenedija, izneo je svoje sumnje u vezi sa radom CIA-e, tvrdeći da veruje da je agencija umešana u smrt njegovog strica. Ove tvrdnje su od strane CIA-e opisane kao neosnovane. Kenedi mlađi je takođe izneo stav da veruje da je njegov otac ubijen od strane više naoružanih napadača, što je u suprotnosti sa zvaničnim izveštajima o njegovoj smrti.
Ubistvo Džona Kenedija, koje se dogodilo 22. novembra 1963. godine u Dallasu, ostalo je jedno od najviše istraživanih i kontroverznih događaja u američkoj istoriji. Lee Harvey Oswald je uhvaćen i optužen za ubistvo, ali je ubijen pre nego što je mogao da bude suđen. Od tada, mnoge teorije zavere su nastale oko događaja, uključujući sumnje u zvanične izveštaje o tome ko je zapravo bio odgovoran za ubistvo.
Smrt Roberta Kenedija, koji je bio ubijen 1968. godine, takođe je bila predmet brojnih teorija. On je bio ubijen u Los Anđelesu, a službeni izveštaji su ukazivali na Sirhana Sirhana kao ubicu. Međutim, mnogi su postavljali pitanja o tome da li je zaista delovao sam ili je bio deo šireg zavereničkog plana.
Što se tiče Martina Lutera Kinga mlađeg, on je ubijen 4. aprila 1968. godine u Memfisu. James Earl Ray je optužen za njegovo ubistvo, ali su mnogi, uključujući članove Kingove porodice, verovali da je Ray bio deo veće zavere koja je imala za cilj da ga eliminiše zbog njegovih političkih stavova i borbe za građanska prava.
Trampova najava o objavljivanju ovih dokumenata dolazi u trenutku kada se javnost i dalje interesuje za istinu o ovim istorijskim događajima. Mnogi istraživači smatraju da bi otkrivanje novih informacija moglo da baci svetlo na skrivene aspekte ovih ubistava i odgovore na pitanja koja su ostala neodgovorena decenijama. U svetlu ovih najava, ostaje da se vidi kako će se stvari odvijati i da li će Trampova administracija ispuniti svoja obećanja o transparentnosti i dostupnosti istorijskih podataka.
S obzirom na to da su ova ubistva oblikovala američko društvo i politiku, njihovo ponovno istraživanje može doneti nove uvide i podstaći diskusiju o važnim pitanjima koja se tiču pravde, istine i nacionalne bezbednosti.
