Sve kritičnija retorika Orbana naišla na osude

Milan Petrović avatar

Diplomate i zvaničnici u Briselu su na oprezu dok čekaju odluku mađarskog premijera Viktora Orbana o mogućem vetu na produženje sankcija Evropske unije protiv Rusije. Ove sankcije su uvedene u februaru 2022. godine kao odgovor na invaziju Rusije na Ukrajinu i obuhvataju širok spektar ekonomskih restrikcija, uključujući zabrane trgovine u energetskom sektoru, zamrzavanje imovine ruske centralne banke i zabrane u vezi sa luksuznim robama i tehnologijama. Sledeći ključni rok za produženje ovih sankcija je 31. januar, a Orban je nedavno izrazio sumnju u njihov nastavak.

U poslednjim izjavama, Orban i njegovi saradnici su izneli oštre kritike na račun trenutnog režima sankcija, naglašavajući potrebu za preispitivanjem politike EU prema Rusiji s obzirom na promene u međunarodnom okruženju, posebno nakon inauguracije Donalda Trampa kao američkog predsednika. Premijer je javno pozvao evropske lidere da preispitaju svoje stavove, ističući da produženje sankcija ne može biti automatsko. Njegov ministar, Gergeli Guljas, takođe je otvoreno doveo u pitanje nastavak sankcija i naglasio da se situacija ne može smatrati standardnom praksom.

Ova situacija izaziva zabrinutost među evropskim diplomatama jer bi veto Mađarske mogao da dovede do kolapsa sistema sankcija koji je EU uspostavila kroz 15 različitih paketa. Visoki diplomata iz Brisela je izjavio da bi takav potez predstavljao ozbiljan problem za Uniju, s obzirom na trenutne ratne okolnosti u Ukrajini. Ova situacija je opisano kao „neverovatna“, a diplomat je upozorio da bi EU mogla da se suoči s „neistraženom teritorijom“ ako sankcije budu ukinute.

Mađarska je, osim toga, zatražila promenu dnevnog reda sastanka ministara spoljnih poslova, kako bi se omogućila rasprava o obnovi sankcija. Tokom ovog sastanka, mađarski izaslanik je postavio nekoliko zahteva vezanih za energetsku politiku, posebno u vezi sa nedavnom odlukom Ukrajine da prekine tranzit ruskog gasa kroz Mađarsku. Ova odluka je izazvala oštru reakciju Mađarske, koja je zavisna od ruskih fosilnih goriva.

Orban je u svom intervjuu povezao pitanje obnove sankcija sa ovim sporom oko gasa i zatražio od Evropske komisije da interveniše u korist Mađarske. Međutim, Komisija je saopštila da nema nameru da produži tranzit ruskog gasa. Premijer je istakao da je važno otvoriti sve tranzitne rute gasa kako bi se omogućilo zemljama centralne Evrope da dobijaju potrebnu energiju.

Ova pretnja vetom iz Mađarske je izazvala zabrinutost među evropskim diplomatama, koji se pitaju koliko je ozbiljna situacija. Orban je ranije koristio svoj veto da bi iznudio ustupke, ali nikada do sada nije pretnja imala tako drastične posledice na sankcije. Diplomati smatraju da EU ne može da reaguje u panici svaki put kada se nešto izjavljuje iz Budimpešte, ali su ipak svesni da situacija može postati ozbiljna.

Uprkos ovim tenzijama, postoji nada da će mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto na sastanku u ponedeljak povući pretnju vetom, ukoliko uspe da obezbedi dodatnu pomoć EU za energetske potrebe Mađarske. Visoki zvaničnik EU je naglasio da su sankcije ključni deo strategije Unije i da pitanje tranzita gasa nije povezano sa sankcijama protiv Rusije.

Trampovi komentari o mogućim novim sankcijama prema Rusiji dodatno komplikuju situaciju, jer je najavio visoke poreze i carine na rusku robu. EU se priprema za novi paket sankcija, koji bi trebao da bude usvojen pre treće godišnjice invazije, krajem februara. Diplomate se nadaju da će i pored trenutnih nesuglasica, obnoviti sankcije i zadržati jedinstvo u politici prema Rusiji.

Milan Petrović avatar

Pročitajte takođe: